Сакам да кажам/прашам (стара тема)

Статус
Затворена за нови мислења.

melpomena

Енигма
3 март 2012
8,210
17,754
1,673
На сигурно
:D Но јас имам ангел чувар за да ми ги избрка сите такви мисли и да ме прави се` посреќен.
Нема кој ги нема тие моменти,па дури и Ио :sreken :D
Тукуууу,секој нека си лета кај што му е местото,па макар таму и други го сместиле.
А тебе Бобо сакав да ти кажам
Пред да се ожениме, ми ветуваше купишта од злато, а сега постојано молчиш! -Молчењето е злато, мила!
ова нема да дозволам да ми се случи :D
 
  • Ми се допаѓа
Реакции: slb_bobo

Y1K991

Parleur
1 март 2012
6,278
9,120
1,683
си останаФ недипломиран информатичар.........ма шо ги *бам сите........во иднина одам на географија/историја......
учи занает...*бати електрониката.....
***
а да...и решив да пушча мустајчи.....
а мустачи, а женидба :)
 
  • Ми се допаѓа
Реакции: Foxboro

Lena

Poétesse
12 октомври 2012
4,155
7,687
1,183
земјата на чудата
Беше ден, но сепак беше темно.
Темно и мрачно, нечепнато од никого.
Суштеството опкружено од темнини и мрак
беше заборавило што е тоа чувство.
Беше ладно ко мраз, се криеше од секого,
Не дозволуваше да го пронајде никого.
Сонце го грееше, но не допираше до него.
Нешто друго чемрееше во него.

Се појави рака...се појави глас,
во целата таа темница во која тој гледаше спас.
Неговото срце почна повторно да бие...
неговата силуета престана да се крие.
Неговото Сонце продре до него, допре онаму каде никој не влегол.

Неговото Сонце сега Љубов се вика...
Љубов, божица, јаготка и верверичка.
Нејзината упорност го пронајде него,
го виде како што никогаш не го видел никого.
Прстите се тресеа, усните трепереа...
срцата две, заедно биеја...
Крвта вриеше, пепрутките летаа,
копнежот растеше заедно со желбата и потребата.

Ја најде ли „онаа“ вистинската?
Ја најде ли „онаа“ безвременската?
Ја најде ли „онаа“ која ти требаше?
О, ти суштество во темнината?
Порасни суштество, порасни и подигни се...
Види ја твојата верверичка и подари и` се`.
Крени ја главата...пушти ги фантазиите.
Но нејзе суштество, дозволи и се`.
убаво напишано..

Замини...
не врти го погледот назад
не враќај го она
што некогаш беше цело
сега се само парчиња
доволно остри да се исечеш
да ја повредиш душата
да крвари како што некогаш
крвареше мојата.

За туѓи прегратки
За туѓа насмевка
која верував дека припаѓаше
меѓу тебе и мене
Ти и јас
и нашите сништа
за кои копнеев
надевајќи се дека некогаш
погледот ќе биде друг
а не само студен бран
за добра ноќ

Те сакав најмила,
Но повеќе болката не ми дозволува
да ти подарам љубов
да те воздигнам од ова сивило.
Се плашам како што се плашиш ти
да не останеме повредени
заведени од нашата глупост
заслепеност и индиферентност


Затоа замини најмила
додека е време
Додека раните можат да зараснат
да се спојат,
да бидат едно
како што некогаш беа за тебе
но никогаш повеќе не се.
прекрасно напишано..

знаеш како ми е?
.
замисли – прегласна музика
наеднаш, без најава, неочекувано трешти се` околу тебе
а ти не успеваш да сфатиш кај си
ни што точно се случува,
па се вртиш наоколу обидувајќи се да распознаеш
да видиш,
да рабереш зошто, како, од каде
ама прегласна е
толку гласна што ниедно друго сетило не ти функционира
и ништо не гледаш
и ништо не распознаваш
и никако не успеваш да разбереш
ни зошто, ни како, ни од каде
а ритамот беснее
навлегува полека во тебе
лази прво по кожата за да си најде пукнатина
и да се пробие се` до с`ржта,
го чувствуваш
а не можеш да се спротивставиш,
ни да избегаш,
ни милиметар да се помрднеш
и се` што мислиш е дека сакаш да престане
да се стиши
да се смири
и разумот се буни, се бори
но, срцето,
срцето те издава…
кога мислиш дека ќе се распрсне на илјадници парчиња
се запрепастуваш
сфаќаш дека тоа се препушта
полека го прифаќа ритамот
се навикнува
па почнува и само да збеснува
и
ужива!
ужива!
како границата на чувствувањето да се изместила
па она што во почетокот било премногу
наеднаш станува само нормално,
некако обично,
иако знаеш дека не е,
дека треба да најдеш начин како да ја стишиш музиката,
да и` го промениш некако ритамот
оти разумот не го прифаќа лудилото на срцето,
па на крајот успеваш
и се` е како што треба да биде
смирено,
нежно,
тивко,
а сепак не е така како што сакаш
зашто границата на чувствувањето веќе се изместила
и не можеш да ја вратиш назад
и не успеваш да чуеш ништо
или слушаш сосема, сосема тивко…
и
иако знаеш
дека има музика,
не ти е доволна
на срцето твое не му е доволна
тоа како воопшто да не ја чувствува
како да не чувствува ништо
не слуша ништо
ништо
па почнува да се гуши зашто го нема тој луд ритам
поради кој беснеело
и знаело дека е вистински живо
живо…
на крајот сфаќаш
дека се` што сакаш
е само да најдеш начин да си докажеш себеси
дека срцето сеуште ти е живо
дека сеуште може да беснее
дека може да чувствува…
се` што сакаш е
ти
да се почувствуваш така
како тогаш
кога срцето уживало
во лудиот ритам на таа премногу
премногу гласна музика…
.
ете
така некако
би требала да објавиш книга со твоите поеми

Ф(р)ази

Идиот

Во спомените замина тивко
шепнувајќи ми едно „Те сакам“
А јас испаднав глупав
што ти го подарив срцето мое



Безгрижност

Спомените ми ги подари заедно
со еден грст ветувања
сега тие се тука единствени
да ме потсетуваат колку сум среќен


Болка

Како бран од студениот ветер
повторно ја чекам да ме допре
болката во која за прв пат
дознав дека сум само смртник


Враќање

Не, не враќај го погледот назад
не буди го она што некогаш беше
за оној кој некогашн сонувал
А сега веќе е буден.


Заборав
Соништата умираат во мигот
кога ќе допре новата зора
Јас те заборавив тебе откога
ненадејно ја препознав неа.

01. 06. 2012.
ми се допаѓа твојот посебен стил на пишување...
 
  • Ми се допаѓа
Реакции: slb_bobo

existence

Boolean
Член на администрација
Админ
3 март 2012
7,448
9,155
1,683
Кушкундалево
СДК ги посветувам овие стихови на Сонцето мое.

Love, love is a verb
Love is a doing word
Fearless on my breath
Gentle impulsion
Shakes me, makes me lighter
Fearless on my breath

Teardrop on the fire
Fearless on my breath
 

$3Я3|\||)&p&†Y

Староседелец
12 мај 2012
3,690
3,871
1,183
СДК
It's funny been inside and out
'cause when you are inside
you're still actually outside aren't you?
Then you can say when you're outside,
you're inside because you're always inside your head.
 
Статус
Затворена за нови мислења.