Епа види вака ќе искористам еден цитат од Балашевич, паметен човек.
''Kad je čaša pri dnu,priznam sebi da je ona jedino što mi je vredelo...odzvanja mi njen smeh,osetim njen dah na svojim usnama...i znam da ona negde tamo isto pati...al' jebeš ga...nije nam se dalo...a ću se vratiti svome životu, naviknut na tvoje odsustvo.Sve će biti onako kao prije nego što sam tebe upoznao.
Samo.. eto falit ćeš mi... i to je sve.''