Сакам и да кажам а и да покажам.
Кога ке слушнам или прочитам некој да каже,никогаш до сега,никогаш од сега...Никогаш и пак Никогаш
Како може да знаеме животот што ни носи за да се осмелиме да кажеме никогаш.
Како можеме да кажеме никогаш до сега кога делата го покажуваат спротивното.
Зарем има потреба од одење толку во крајности,а баш тие крајности не издаваат целосно,баш ради тоа што се апла невозможни.
Јас никогаш нема да се слечам гола пред некого јавно ако јас лично не сакам.
А што ако кога ке си одам сега дома и на мое несакање се скрил комшијата кај мене на тераса и ме виде при соблекување?
Што тогаш од моето никогаш?

Нема никогаш,не не вели,туку не постои.