Patot do tebe e chekorenje bosa po srchi. No ne boli toa, boli nemirot na osamenoto srce koe kopnee po tebe.
Sekoe budenje e vozdishka po tebe, sekoe zaspivanje e izdishuvanje na denot so kopnez. Ne te baram jas, na dushava i trebas, taa te bara. Ne me izmoruvaat nitu godinite nitu vremeto za da ne te posakam. Ponekogash e do neprebol, ponekogash e do pukanje po shevovi . Kako da go smiram zivotot so zivot bez tebe? Pokazi mi, nauci me, daj mi patokaz. I posle site usponi i padovi, posle godini , ostanuva delot od mene koj te bara vo nokta i vo denot , vo sekoj agol, vo delche od neboto, vo sekoj zvuk...