Ваши омилени поеми

Achernar

Староседелец
31 август 2013
2,564
3,840
1,153
Сонце

Јас не сум тука
Не постојам веќе
И нема пак да греам за тебе
Не, не сум среќен
Јас сум згаснат Бог
Јас сум ноќ
Само тихувам без моќ
Сам како смрт без гроб
Нем како луд без ум
Слеп како страв на роб
Не, не сум
Јас не сум тука
Не постојам веќе
И нема пак да греам за тебе
Дали сум среќен?
Јас не сум тука
Не знам колку ти студи
И нема пак да светам за тебе
Не, не се буди
Јас сум згаснат Бог
Јас сум ноќ
Само тихувам без моќ
Како страст на крал за моќ
Како дух во свет без шум
Како сјајна лаж сред ноќ
Да, тоа сум
Јас не сум тука
Јас не постојам веќе
И нема пак да греам за тебе
Не, не сум среќен
Јас не сум тука
Не знам колку ти студи
Нема пак да светам за тебе
Некој те љуби
 
  • Ми се допаѓа
Реакции: violetmoon and Prashina

Achernar

Староседелец
31 август 2013
2,564
3,840
1,153
Jednog dana

Jednog dana, kada nas ne bude na ovome bijelom svijetu, s ljudskom čežnjom pomenuće ljude neki vjetar drugom nekom vjetru.

Čitav svijet, bezljudan i nijem, sjetiće se ljudi nekadašnjih, i onako uzaludno lijep zažaliće za očima našim.

Poželjeće ljudsku riječ glasnu, parče srca grlom otrgnuto, da razbije tišinu opasnu i vrijeme sporo i besputno.

A odnekud, iz tišine trave, ko bogovi molitvom dozvani, ponovo će ljudi da se jave i osmisle svijet uspavani.

I opet će ispod tih nebesa naš bijeli drum da se izvije i opet će neka divna pjesma da nam dođe glave kao prije.

Pa će opet, kada nas ne bude na ovome bijelom svijetu, jednog dana pomenuti ljude neki vjetar drugom nekom vjetru.
 

Achernar

Староседелец
31 август 2013
2,564
3,840
1,153
Mnogo je mraka u čovjeku, duge su
njegove noći, i što bi kad ne bi mogao
iz hladne tmine iznijeti svoje ruke,
katkada, pred lice sunca?Kad ne bi
mogao naći obranu svoju na nekom kamenu
pod mirnim i prostranim nebom?
Svoj san rastvoren, jasan i živ
u dnu bez sjena i međa? I sebe
čitava na jednom mjestu, u jednom
jedinom plamenu? Da zasja beznadno
i slatko, u smirenoj bistrini viđenja.

 
  • Ми се допаѓа
Реакции: Prashina

Achernar

Староседелец
31 август 2013
2,564
3,840
1,153
Čudan je ovaj svet u meni
kad se od lišća zazeleni
ili poplavi kao svila
od dečije kose i ptičjih krila.

Čudan je ovaj svet u meni
kad sve požuti i porumeni.

Van mene dosta boja živi.
Van mene katkad svet i posivi,
ili se smrači i naoblači.

Dobro je zato što postoje
i ove moje lepše boje.
I neki osmeh sunčan i plah.
I vetar nečujan kao dah.
Pa sve kad trne
i sve kad svene,
kad tmurno izgleda svet oko mene,
u meni živi sto vatrometa
nekakvog šarenijeg i lepšeg sveta.

Ponekad želim da podelim
moje rumeno sa gradom celim,
i moje belo sa žutom travom,
i moje žuto sa noći plavom,
i moje plavo sa rekom snenom…

Jedino čuvam ono zeleno
za neke oči što nisu moje,
al’ iz njih rastu,
odavno rastu
sve druge oči i druge boje.
 
  • Ми се допаѓа
Реакции: Prashina

violetmoon

Модератор
Член на администрација
11 декември 2012
2,662
5,747
1,153
roll the dice

if you’re going to try, go all the
way.
otherwise, don’t even start.

if you’re going to try, go all the
way.
this could mean losing girlfriends,
wives, relatives, jobs and
maybe your mind.

go all the way.
it could mean not eating for 3 or 4 days.
it could mean freezing on a
park bench.
it could mean jail,
it could mean derision,
mockery,
isolation.
isolation is the gift,
all the others are a test of your
endurance, of
how much you really want to
do it.
and you’ll do it
despite rejection and the worst odds
and it will be better than
anything else
you can imagine.

if you’re going to try,
go all the way.
there is no other feeling like
that.
you will be alone with the gods
and the nights will flame with
fire.

do it, do it, do it.
do it.

all the way
all the way.

you will ride life straight to
perfect laughter, its
the only good fight
there is.

– Charles Bukowski

 
  • Ми се допаѓа
Реакции: Prashina and Achernar

Achernar

Староседелец
31 август 2013
2,564
3,840
1,153

Мне грустно на тебя смотреть,
Какая боль, какая жалость!
Знать, только ивовая медь
Нам в сентябре с тобой осталась.

Чужие губы разнесли
Твое тепло и трепет тела.
Как будто дождик моросит
С души, немного омертвелой.

Ну что ж! Я не боюсь его.
Иная радость мне открылась.
Ведь не осталось ничего,
Как только желтый тлен и сырость.

Ведь и себя я не сберег
Для тихой жизни, для улыбок.
Так мало пройдено дорог,
Так много сделано ошибок.

Смешная жизнь, смешной разлад.
Так было и так будет после.
Как кладбище, усеян сад
В берез изглоданные кости.

Вот так же отцветем и мы
И отшумим, как гости сада...
Коль нет цветов среди зимы,
Так и грустить о них не надо.
 

Achernar

Староседелец
31 август 2013
2,564
3,840
1,153

Had I the heavens’ embroidered cloths,
Enwrought with golden and silver light,
The blue and the dim and the dark cloths
Of night and light and the half light,
I would spread the cloths under your feet:
But I, being poor, have only my dreams;
I have spread my dreams under your feet;
Tread softly because you tread on my dreams.
 

Achernar

Староседелец
31 август 2013
2,564
3,840
1,153

Not Christian or Jew or Muslim, not Hindu
Buddhist, sufi, or zen. Not any religion
or cultural system. I am not from the East
or the West, not out of the ocean or up
from the ground, not natural or ethereal, not composed of elements at all. I do not exist,
am not an entity in this world or in the next,
did not descend from Adam and Eve or any
origin story. My place is placeless, a trace
of the traceless. Neither body or soul.
I belong to the beloved, have seen the two
worlds as one and that one call to and know,
first, last, outer, inner, only that
breath breathing human being.
 
  • Ми се допаѓа
Реакции: Prashina

violetmoon

Модератор
Член на администрација
11 декември 2012
2,662
5,747
1,153
Тишината на светот…
Некогаш,
тишината ќе биде се’
се’ што припаѓа на овој свет
и се’ што ќе ми е останато од тебе,
како крвави дланки во кои ја држам единствената роза од тебе
зачувана од светот и ситната прашина
што полека се вовлекла во светов нов,
знаеш,
и по години долги
што вечности ќе се сторат
денот сеуште ќе ми е болна тишина
а ноќта неспокој во кој тебе те барам.

Некогаш,
можеби набрзо
ќе станам никоја
краток одблесок во очите твои
како потсетник на загубеното,
на убаво и недостижно
како мелодија застарена
што кожата ти ја наежува
и очите насолзува,
пред да сфатиш каде во овој свет
умрела надежта.

Знаеш,
некогаш ќе нема ни тишина
само ѕвона одбојни што на војни те потсеќаат
на сите борби што со себе си ги водел
некој спомен што ќе расцути сред пустина
или ќе се разбуди во очите на некој рибар што по пат ќе го сретнеш
и ќе заборавиш да го поздравиш
опседнат со ништожното што од средината на светот се разбудило
опседнат во потрага со таа тишина
што се’ ни говори
а само еднаш во животот се раѓа…

trttr.jpg
 
  • Ми се допаѓа
Реакции: Prashina and Luckky