Си ја памтам реченицава:
So...Helloween & Judas Priest.
Криво ми е што нашиве, Steel Temple, не стигнавме да ги видиме пошто саат и пол ни требаше да влеземе поради детален претрес на секој еден (дибек секјурити)...уште во гаќи што не ни пружија раце.
Хелоуин ми се симпатични онака, одлична атмосфера направија, фино знаат да се зближат со публика, ама не се нешто мој стил за да би се издигала по нив, жими најпознатите 2-3 песни што им се. Со другаркава повеќе коментиравме изглед. Викам, Вајкат не е лош за годините...оно кога се доближи, ко пробна верзија на плочите за Гилгамеш да бил. Ала си ти отиш'о, тебра. Ама максимум загревање беа, како и да е.
Џудас веќе беше паѓање во транс. Се степаа кој да бил понапред, двајца се онесвестија при крај, сакал-неќел, се најдеш во шутка, стејџ дајвинг од триста страни, само гледаш некој лебди над тебе, трети па те вртат наоколу, гушкање, рипање, пеење и играње цели два часа...
Спичлес сум. Роб - топ форма на глас. Се препоти на моменти, ама го истера до крај гласиштето. И аутфитите му беа фебјулос и бедес истовремено.
Ах...али замената на Даунинг, Фолкнер, кај и со заби свири, па и каков мачор е! Ми беше: You.Me.That stage.Now. They can watch for all I care.
РАС-ТУР!
Две години подоцна, скинав гласни жици еве.Еднаш! Еднаш во живо да ја слушнам макар само песнава, после волци нека ме јадат и свраки нека ме серат, сеедно ќе ми е.
Ако не скинам конци до крајот на Хелион, сакам споменик до вртелешкана на плоштад.
So...Helloween & Judas Priest.
Криво ми е што нашиве, Steel Temple, не стигнавме да ги видиме пошто саат и пол ни требаше да влеземе поради детален претрес на секој еден (дибек секјурити)...уште во гаќи што не ни пружија раце.
Хелоуин ми се симпатични онака, одлична атмосфера направија, фино знаат да се зближат со публика, ама не се нешто мој стил за да би се издигала по нив, жими најпознатите 2-3 песни што им се. Со другаркава повеќе коментиравме изглед. Викам, Вајкат не е лош за годините...оно кога се доближи, ко пробна верзија на плочите за Гилгамеш да бил. Ала си ти отиш'о, тебра. Ама максимум загревање беа, како и да е.
Џудас веќе беше паѓање во транс. Се степаа кој да бил понапред, двајца се онесвестија при крај, сакал-неќел, се најдеш во шутка, стејџ дајвинг од триста страни, само гледаш некој лебди над тебе, трети па те вртат наоколу, гушкање, рипање, пеење и играње цели два часа...
Спичлес сум. Роб - топ форма на глас. Се препоти на моменти, ама го истера до крај гласиштето. И аутфитите му беа фебјулос и бедес истовремено.
Ах...али замената на Даунинг, Фолкнер, кај и со заби свири, па и каков мачор е! Ми беше: You.Me.That stage.Now. They can watch for all I care.
РАС-ТУР!