Мени
Форум
Нови мислења
Пребарување
Членови
Моментални посетители
Нови објави на профил
Пребарај објави на профил
Форум
Најава
Регистрација
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Нови мислења
Пребарување
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Мени
Install the app
Install
Одговори на темата
Форум
Црнобело форум
Општи муабети
Личен дневник
JavaScript is disabled. For a better experience, please enable JavaScript in your browser before proceeding.
Вие користите застарен прелистувач. Може да не ви бидат убаво прикажани овој или други сајтови.
Треба да го надградите вашиот или да користите
алтернативен прелистувач
.
Порака
<blockquote data-quote="existence" data-source="post: 322460" data-attributes="member: 621"><p>И така, врти сучи пак дојдов до истата точка кога се` ми е сеедно. Пак истата ладнокрвност, пак истиот недостаток на чувства, пак истата рамнодушност кон се` само што сега знам што ми е и не ми е толку чудно. Се` околу мене ме потсеќа на срање и колку нешто да им е убаво на другите мене ми е тапа и не се ни трудам да согледам некаква убавина во нештата. Умот ми е само во едно нешто и се` друго ме потсеќа на говна. И знам дека е до мене. И знам дека им завидувам на луѓето кои можат да си најдат убавина во едноставни нешта. Јас заборавив какво е чувството да си трогнат од нешто, да си возбуден затоа што ти се случило нешто убаво, да си задоволен од нешто.</p><p>Не знам што ми текна, инсталирав апликација некоја real piano и почнав да вежбам акорди и скали, стигнав да вежбам diminished ствари во комбинација со фригиски модуси и почна да ми навира нагон за да се отсвирам па некни земав да се снимам дур свирам за да слушнам како звучи тоа што свирам. И слушнав само мрачнини и тегоби... почна желудникот да ми се превртува, дослушав и избришав и си ветив дека нема да свирам ништо друго освен некои вежби за техника или туѓи ствари. И така, solitary shell - turned on.</p></blockquote><p></p>
[QUOTE="existence, post: 322460, member: 621"] И така, врти сучи пак дојдов до истата точка кога се` ми е сеедно. Пак истата ладнокрвност, пак истиот недостаток на чувства, пак истата рамнодушност кон се` само што сега знам што ми е и не ми е толку чудно. Се` околу мене ме потсеќа на срање и колку нешто да им е убаво на другите мене ми е тапа и не се ни трудам да согледам некаква убавина во нештата. Умот ми е само во едно нешто и се` друго ме потсеќа на говна. И знам дека е до мене. И знам дека им завидувам на луѓето кои можат да си најдат убавина во едноставни нешта. Јас заборавив какво е чувството да си трогнат од нешто, да си возбуден затоа што ти се случило нешто убаво, да си задоволен од нешто. Не знам што ми текна, инсталирав апликација некоја real piano и почнав да вежбам акорди и скали, стигнав да вежбам diminished ствари во комбинација со фригиски модуси и почна да ми навира нагон за да се отсвирам па некни земав да се снимам дур свирам за да слушнам како звучи тоа што свирам. И слушнав само мрачнини и тегоби... почна желудникот да ми се превртува, дослушав и избришав и си ветив дека нема да свирам ништо друго освен некои вежби за техника или туѓи ствари. И така, solitary shell - turned on. [/QUOTE]
Внеси Цитати…
Верификација
Каква боја е тревата?
Испрати мислење
Форум
Црнобело форум
Општи муабети
Личен дневник
На врв
Bottom