Едн дн запозна еднога господина и се заљуби у њега. Кд бидна јасно дека ќе се земемо, одлучи да престану да еду гра. Неколко месеца покасно на мој роѓендн, поквари ми се авто док се враќаше дома од работу. Сс оглед на тој дека живу у село, јави му се на мужа ми и му кажа дека ќе касну затој што морам пешки до дома.
Одејќи такој, по пут наиде на мало кафанче од кое што се ширеше мирис на гра и едно
ставно не мога да издржу.
Затој што пред мене имаше пут од неколко километра, претпостави дека по пут ќе се ослободу од сви нус појаве. Улегна у кафанче и за сат време „среди“ три тањира гра. Кд продужи да оду потруди се да ги испуштам сви гасови.
Кд стигна дома, муж ми беше среќан што ме гледа и весели ми кажа:
-Срце, имам изненаѓење за вечеру!
Вржа ми ги очи и ме одведе до астал.
Седна, и бш кд сакаше да ми га тргне превез од очи, заѕвони телефон. Натера ме да му обеќам дека нема да га тргну превез док не се врати, и отиде да се јави.
Гра што га изеде још работеше у мој стомак и притисак бидна неподношљив, такој што гу искористи прилику док не се врати муж ми и пушти едн гас на страну.
Не само што беше гласан, него и смрдеше на ѓубре и твор истовремено. Зема гу салфетку од масу и гу маваше смрдеу.
После тој се наврте на другу страну и пушти још неколко. Смрдеата беше полоша од готвену и отстоену зељку. Реши да га слушам телефонски разговод од другу собу, и продужи да си се олснују.
Задовољство беше неопишиво. Кд поздрављање преко телефон га означи крај на моју слободу, направи још неколко брзи кружни движења сс салфетку за да гу раздувам миризбу, и сс осеќај на задовољство и олкнување, спушти гу руку
На лице сигурно га имаше најневин израз кд мој муж се врати и се извини што се задржаја толко дугачко. Праша ме дали сам ѕиркала, ама ја га увери дека не сам отворила око.
У тј момент, тргна ми га превез и дванаес гости што седесва около астал у едн глас викнасва:
„Среќан роѓендн!“