Мени
Форум
Нови мислења
Пребарување
Членови
Моментални посетители
Нови објави на профил
Пребарај објави на профил
Форум
Најава
Регистрација
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Нови мислења
Пребарување
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Мени
Install the app
Install
Одговори на темата
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Интимна (исповедна) проза
JavaScript is disabled. For a better experience, please enable JavaScript in your browser before proceeding.
Вие користите застарен прелистувач. Може да не ви бидат убаво прикажани овој или други сајтови.
Треба да го надградите вашиот или да користите
алтернативен прелистувач
.
Порака
<blockquote data-quote="lady_blue" data-source="post: 254554" data-attributes="member: 67"><p>„Ова е само уште една зима“, рече тивко, погледнувајќи се во огледалото. „ Секоја сосема поинаква, а сепак толку неподносливо иста… Некои нешта никогаш не се менуваат… да… сеуште проклето мразам огледала…“</p><p>„Погледни подобро“ сакав да ѝ одговорам. „ Подгледни, таму ти се крие насмевката, таму ти спие љубовта, таму ти е сѐ што тој ти подари…„ Премолчев.</p><p>Некои нешта сепак не се менуваат.</p><p>И таа е сеуште иста.</p><p>Секој има свој заштитник. Нејзин е ноќта. Ја прегрнува и крие од сѐ и од сите. А таа бега од сите.</p><p>„Знаеш… секогаш можеш да одбереш дали, како и колку ќе гледаш нешто, сѐ, било што. Освен едно… А во тоа едно, е собрано сѐ…“</p><p>Да, таа сеуште проклето мрази огледала.</p><p>И сеуште тивко умира во зима…</p><p>08.01.13</p></blockquote><p></p>
[QUOTE="lady_blue, post: 254554, member: 67"] „Ова е само уште една зима“, рече тивко, погледнувајќи се во огледалото. „ Секоја сосема поинаква, а сепак толку неподносливо иста… Некои нешта никогаш не се менуваат… да… сеуште проклето мразам огледала…“ „Погледни подобро“ сакав да ѝ одговорам. „ Подгледни, таму ти се крие насмевката, таму ти спие љубовта, таму ти е сѐ што тој ти подари…„ Премолчев. Некои нешта сепак не се менуваат. И таа е сеуште иста. Секој има свој заштитник. Нејзин е ноќта. Ја прегрнува и крие од сѐ и од сите. А таа бега од сите. „Знаеш… секогаш можеш да одбереш дали, како и колку ќе гледаш нешто, сѐ, било што. Освен едно… А во тоа едно, е собрано сѐ…“ Да, таа сеуште проклето мрази огледала. И сеуште тивко умира во зима… 08.01.13 [/QUOTE]
Внеси Цитати…
Верификација
Каква боја е Сонцето?
Испрати мислење
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Интимна (исповедна) проза
На врв
Bottom