Мени
Форум
Нови мислења
Пребарување
Членови
Моментални посетители
Нови објави на профил
Пребарај објави на профил
Форум
Најава
Регистрација
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Нови мислења
Пребарување
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Мени
Install the app
Install
Одговори на темата
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Интимна (исповедна) проза
JavaScript is disabled. For a better experience, please enable JavaScript in your browser before proceeding.
Вие користите застарен прелистувач. Може да не ви бидат убаво прикажани овој или други сајтови.
Треба да го надградите вашиот или да користите
алтернативен прелистувач
.
Порака
<blockquote data-quote="Saladin" data-source="post: 150866" data-attributes="member: 272"><p style="text-align: center">Негирање</p><p></p><p><span style="font-size: 12px"><span style="font-family: 'Verdana'"><span style="color: #2c3635">Се разбуди со доза на немир. Повторно истиот сон и оваа вечер. Сонуваше празнина во неговата душа. Како умира еден дел од него, но толму во последниот миг тој се буди. Чувствата на огромна болка повторно се враќаат.</span></span></span></p><p><span style="font-size: 12px"><span style="font-family: 'Verdana'"><span style="color: #2c3635">Го зеде својот мобилен крај себе. Веќе со денови се мачеше. Сакаше да и` признае колку му беше тешко. Но знаеше дека ништо немаше да постигне со тоа. Таа уште помалку ќе го засакаше. А потоа...којзнае...</span></span></span></p><p><span style="font-size: 12px"><span style="font-family: 'Verdana'"><span style="color: #2c3635">Пораката беше испратена. Немирот ги опфати сите пори од неговата душа. Ја замоли да се видат. Па макар и за многу кратко.</span></span></span></p><p><span style="font-size: 12px"><span style="font-family: 'Verdana'"><span style="color: #2c3635">Нормално... телефонот со денови остана нем.</span></span></span></p><p></p><p><span style="font-size: 12px"><span style="font-family: 'Verdana'"><span style="color: #2c3635">Беше гневен на себе. Го мразеше секое делче од својот живот, ги мразеше сите свои постапки, секоја мисла, секој став со кој се бореше последниве неколку години. Навидум мизантропски, ова на некој начин му годеше. Целосно ги повлече сопствените приказни за кои живееше, почна да го уништува сето она што го потсетуваше на среќа, секој спомен на љубов. Го мразеше тој збор. Го потсетуваше на евтина приказна која младите мајки им ја раскажуваа на своите мали дечиња пред спиење. Се` што беше од матерјална природа, отиде во самиот заборав. За да го раскопа уште повеќе јазот помеѓу себе и останатиот свет, тој утехата започна да ја бара во тутунот, во испарувањето на секој здив полн со агонија и темни мисли. Се чувствуваше вонсериски кога најчесто во друштвото ќе се споменеше некаков трач. И проклето му се допаѓаше тоа.</span></span></span></p><p></p><p>Скопје декември 2009та</p></blockquote><p></p>
[QUOTE="Saladin, post: 150866, member: 272"] [CENTER]Негирање[/CENTER] [SIZE=3][FONT=Verdana][COLOR=#2c3635]Се разбуди со доза на немир. Повторно истиот сон и оваа вечер. Сонуваше празнина во неговата душа. Како умира еден дел од него, но толму во последниот миг тој се буди. Чувствата на огромна болка повторно се враќаат.[/COLOR][/FONT][/SIZE] [SIZE=3][FONT=Verdana][COLOR=#2c3635]Го зеде својот мобилен крај себе. Веќе со денови се мачеше. Сакаше да и` признае колку му беше тешко. Но знаеше дека ништо немаше да постигне со тоа. Таа уште помалку ќе го засакаше. А потоа...којзнае...[/COLOR][/FONT][/SIZE] [SIZE=3][FONT=Verdana][COLOR=#2c3635]Пораката беше испратена. Немирот ги опфати сите пори од неговата душа. Ја замоли да се видат. Па макар и за многу кратко.[/COLOR][/FONT][/SIZE] [SIZE=3][FONT=Verdana][COLOR=#2c3635]Нормално... телефонот со денови остана нем.[/COLOR][/FONT][/SIZE] [SIZE=3][FONT=Verdana][COLOR=#2c3635]Беше гневен на себе. Го мразеше секое делче од својот живот, ги мразеше сите свои постапки, секоја мисла, секој став со кој се бореше последниве неколку години. Навидум мизантропски, ова на некој начин му годеше. Целосно ги повлече сопствените приказни за кои живееше, почна да го уништува сето она што го потсетуваше на среќа, секој спомен на љубов. Го мразеше тој збор. Го потсетуваше на евтина приказна која младите мајки им ја раскажуваа на своите мали дечиња пред спиење. Се` што беше од матерјална природа, отиде во самиот заборав. За да го раскопа уште повеќе јазот помеѓу себе и останатиот свет, тој утехата започна да ја бара во тутунот, во испарувањето на секој здив полн со агонија и темни мисли. Се чувствуваше вонсериски кога најчесто во друштвото ќе се споменеше некаков трач. И проклето му се допаѓаше тоа.[/COLOR][/FONT][/SIZE] Скопје декември 2009та [/QUOTE]
Внеси Цитати…
Верификација
Колку нозе има кучето? (напишете со букви)
Испрати мислење
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Интимна (исповедна) проза
На врв
Bottom