Мени
Форум
Нови мислења
Пребарување
Членови
Моментални посетители
Нови објави на профил
Пребарај објави на профил
Форум
Најава
Регистрација
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Нови мислења
Пребарување
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Мени
Install the app
Install
Одговори на темата
Форум
Култура, уметност и наука
Колумни
Ваши еротски колумни
JavaScript is disabled. For a better experience, please enable JavaScript in your browser before proceeding.
Вие користите застарен прелистувач. Може да не ви бидат убаво прикажани овој или други сајтови.
Треба да го надградите вашиот или да користите
алтернативен прелистувач
.
Порака
<blockquote data-quote="Аркантос" data-source="post: 205642" data-attributes="member: 1768"><p>Хиар ај гоу а ген <img src="/images/emoji/smile_animated.png" class="smilie" loading="lazy" alt=":)" title="Насмевка :)" data-shortname=":)" /></p><p></p><p></p><p>Колку бев само квалитетно испружен на креветот. Нозете ги бев прекрстил, и си читав книга. Се сеќавам ја препрочитував „Клетници“, и тоа препрочитување сигурно беше по десетти пат(можеби сум и скромен).</p><p>Зошто е битно тоа? Битно е бидејќи секогаш кога ја читам таа книга го губам чувството за време. Така го изгубив и таа ноќ. Заборавив дека веќе два часа читам и дека таа сето тоа време е во бања.</p><p>Всушност не оти во моментот помислив на тоа, туку одеднаш го слушнав нејзиниот глас.</p><p>„Замижи муце“</p><p>„Не можам читам“ - и’ вратив.</p><p>„Замижи кога ти велам“ - нервозно врати. Одлучив да ја послушам. Ги затворив очите, ја оставив книгата на крајот од креветот, и викнав „Мижам“.</p><p>Неколку секунди следуваше мир. Морничава тишина. Потоа слушнав тивки звуци на некоја непозната мелодија. Звуците станаа погласни. Мелодијата се’ уште ми беше непозната. Потоа ја слушнав неа. Ми се обрати со мирен глас - “Погледни“.</p><p>Ги отворив очите и имаше што да видам пред себе. Ја видов неа со превез на лицето, очите перфектно ги истакнала со креон(или како и да го викаат тоа црно чудо). Беше речиси гола. Имаше градник - во интересен облик, и колковите и’ беа обвиени со некој чуден материјал. Верувам дека сите делови што ги објаснив имаат свое име, но јас не ги знам. Знам само дека така се облекува Bally танчерките.</p><p>Се насмевнав. Се колнам дека во моментот ја имав најидиотската насмевка која сум ја имал во сиот мој живот. Незнаев како да реагирам.</p><p>„Што е ова?“ - прашав.</p><p>Добив одговор, но не беше задоволителен. Ми рече само „Шшшшш“.</p><p>И почна да го извива телото во некој чудни позиции. Секое ново движење беше нова доза дрога за мене. Ја гледав и едноставно не можев да мрдам, останав вкочанет со отворена уста. Набрзо стана вкочанет и другар ми.</p><p>Заедно ја гледавме како игра пред нас. Подоцна го извади превезот, но не му придадов премногу значење, очите ми беа зафатени гледајќи наизменично во стомакот и градите кои пулсираа во перфектен ритам.</p><p>Потоа дојде до мене, се качи на мене, и продолжи да игра. Сакав да ја фатам за колкови, но не ми дозволи. Ме удри по дланките.</p><p>После десет минутно „измачување“ музиката заврши, се наведна над мене ми ја лижна рилката, ми го грцна увото, и со глас кој ми ги изврте сите органи во телото ми рече „Гледаш дека беспотребно се лутеше додека ги земав часовите? Дури и ти си во добивка.“</p><p>Не реков ништо. Буквално ништо. Неможев ни да зборам, немав сила. Сепак, затоа имав сила за нешто сосем друго.</p><p style="text-align: center"></p> <p style="text-align: center"> ****** </p> <p style="text-align: center">доста е за вечерва <img src="/images/emoji/smile_animated.png" class="smilie" loading="lazy" alt=":)" title="Насмевка :)" data-shortname=":)" /> </p></blockquote><p></p>
[QUOTE="Аркантос, post: 205642, member: 1768"] Хиар ај гоу а ген :) Колку бев само квалитетно испружен на креветот. Нозете ги бев прекрстил, и си читав книга. Се сеќавам ја препрочитував „Клетници“, и тоа препрочитување сигурно беше по десетти пат(можеби сум и скромен). Зошто е битно тоа? Битно е бидејќи секогаш кога ја читам таа книга го губам чувството за време. Така го изгубив и таа ноќ. Заборавив дека веќе два часа читам и дека таа сето тоа време е во бања. Всушност не оти во моментот помислив на тоа, туку одеднаш го слушнав нејзиниот глас. „Замижи муце“ „Не можам читам“ - и’ вратив. „Замижи кога ти велам“ - нервозно врати. Одлучив да ја послушам. Ги затворив очите, ја оставив книгата на крајот од креветот, и викнав „Мижам“. Неколку секунди следуваше мир. Морничава тишина. Потоа слушнав тивки звуци на некоја непозната мелодија. Звуците станаа погласни. Мелодијата се’ уште ми беше непозната. Потоа ја слушнав неа. Ми се обрати со мирен глас - “Погледни“. Ги отворив очите и имаше што да видам пред себе. Ја видов неа со превез на лицето, очите перфектно ги истакнала со креон(или како и да го викаат тоа црно чудо). Беше речиси гола. Имаше градник - во интересен облик, и колковите и’ беа обвиени со некој чуден материјал. Верувам дека сите делови што ги објаснив имаат свое име, но јас не ги знам. Знам само дека така се облекува Bally танчерките. Се насмевнав. Се колнам дека во моментот ја имав најидиотската насмевка која сум ја имал во сиот мој живот. Незнаев како да реагирам. „Што е ова?“ - прашав. Добив одговор, но не беше задоволителен. Ми рече само „Шшшшш“. И почна да го извива телото во некој чудни позиции. Секое ново движење беше нова доза дрога за мене. Ја гледав и едноставно не можев да мрдам, останав вкочанет со отворена уста. Набрзо стана вкочанет и другар ми. Заедно ја гледавме како игра пред нас. Подоцна го извади превезот, но не му придадов премногу значење, очите ми беа зафатени гледајќи наизменично во стомакот и градите кои пулсираа во перфектен ритам. Потоа дојде до мене, се качи на мене, и продолжи да игра. Сакав да ја фатам за колкови, но не ми дозволи. Ме удри по дланките. После десет минутно „измачување“ музиката заврши, се наведна над мене ми ја лижна рилката, ми го грцна увото, и со глас кој ми ги изврте сите органи во телото ми рече „Гледаш дека беспотребно се лутеше додека ги земав часовите? Дури и ти си во добивка.“ Не реков ништо. Буквално ништо. Неможев ни да зборам, немав сила. Сепак, затоа имав сила за нешто сосем друго. [CENTER] [/CENTER] [CENTER] ****** [/CENTER] [CENTER]доста е за вечерва :) [/CENTER] [/QUOTE]
Внеси Цитати…
Верификација
Каква боја е Сонцето?
Испрати мислење
Форум
Култура, уметност и наука
Колумни
Ваши еротски колумни
На врв
Bottom