Мени
Форум
Нови мислења
Пребарување
Членови
Моментални посетители
Нови објави на профил
Пребарај објави на профил
Форум
Најава
Регистрација
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Нови мислења
Пребарување
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Мени
Install the app
Install
Одговори на темата
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Љубовна поезија
JavaScript is disabled. For a better experience, please enable JavaScript in your browser before proceeding.
Вие користите застарен прелистувач. Може да не ви бидат убаво прикажани овој или други сајтови.
Треба да го надградите вашиот или да користите
алтернативен прелистувач
.
Порака
<blockquote data-quote="Iris*" data-source="post: 369901" data-attributes="member: 3868"><p>Те љубев јас како никогаш.</p><p>Ти беше светлина блага,</p><p>што доаѓа пред да заврши ноќта,</p><p>беше малечка капка која трепереше на образите</p><p>и се пиеше на усните,</p><p>ти што спиеш</p><p>и не ја забележуваш месечината нагризена,</p><p>кога тивко се оддалечува без да те допре,</p><p>не допирај ја тишината,</p><p>низ крвта од раната што блика,</p><p>нема да те досегне,</p><p>колку и градите отворени да ја исфрлаат болката по сината ноќ,</p><p>тоа истекување само мене блиско,</p><p>блесок на сонце што во рацете ми свети,</p><p>зошто ни воздухов не е мој,</p><p>туку само топло дишење,</p><p>од бакнежот твој останато,</p><p>како боцкалка,</p><p>како светлина на мечот на градиве притиснат,</p><p>и се плашам да напишам,</p><p>колку уште те љубам,</p><p>колку сакам да те видам,</p><p>се плашам ќе запре срцево,</p><p>зошто сакам да живеам во оган,</p><p>сакам да љубам или да умрам,</p><p>а ако има Бог, ќе бидеш последното што ќе го видам.</p></blockquote><p></p>
[QUOTE="Iris*, post: 369901, member: 3868"] Те љубев јас како никогаш. Ти беше светлина блага, што доаѓа пред да заврши ноќта, беше малечка капка која трепереше на образите и се пиеше на усните, ти што спиеш и не ја забележуваш месечината нагризена, кога тивко се оддалечува без да те допре, не допирај ја тишината, низ крвта од раната што блика, нема да те досегне, колку и градите отворени да ја исфрлаат болката по сината ноќ, тоа истекување само мене блиско, блесок на сонце што во рацете ми свети, зошто ни воздухов не е мој, туку само топло дишење, од бакнежот твој останато, како боцкалка, како светлина на мечот на градиве притиснат, и се плашам да напишам, колку уште те љубам, колку сакам да те видам, се плашам ќе запре срцево, зошто сакам да живеам во оган, сакам да љубам или да умрам, а ако има Бог, ќе бидеш последното што ќе го видам. [/QUOTE]
Внеси Цитати…
Верификација
Каква боја е тревата?
Испрати мислење
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Љубовна поезија
На врв
Bottom