Мени
Форум
Нови мислења
Пребарување
Членови
Моментални посетители
Нови објави на профил
Пребарај објави на профил
Форум
Најава
Регистрација
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Нови мислења
Пребарување
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Мени
Install the app
Install
Одговори на темата
Форум
Во здраво тело здрав дух
Здравје и состојба на духот
Социјална фобија, анксиозност и панични напади
JavaScript is disabled. For a better experience, please enable JavaScript in your browser before proceeding.
Вие користите застарен прелистувач. Може да не ви бидат убаво прикажани овој или други сајтови.
Треба да го надградите вашиот или да користите
алтернативен прелистувач
.
Порака
<blockquote data-quote="Electra" data-source="post: 373145" data-attributes="member: 229"><p>Дури не ме здрма генерализирана анксиозност, јас не бев свесна дека социјалната анксиозност тлеела во мене цело време. Мислев дека едноставно сум така повлечена и дека тоа се случува ради немањето самодоверба.</p><p>Дури после дијагнозата и откако почнав да разговарам со психолог на темава, сфатив дека социјалната анксиозност се влечела со мене уште некаде од 2-3то одделение, а точно ги памтам и моментите кога сум доживувала панични напади без да знам.</p><p>Секако, не беа со интензитетот со кој се сега (т.е. шуќур, ги нема неколку месеци), но сепак ги имаше.</p><p></p><p>Сум трескала по темата за панични како човек треба смирено да пристапи кон тригерот, бла бла, но многупати и нема тригер, па ми иде да си ја залепам една за игнорантноста.</p><p>Bottom line, иако е никакво чувството, радо би да сум со социјална анксиозност пошто и така не сакам многу луѓе отколку со хипохондрија, панични и константна висока анксиозност.</p><p>Ако некој некогаш го чита постов, знам дека ви е и тоа претешко, но социјалната анксиозност е џекпотот од анксиозните растројства. <img src="/images/emoji/smile_animated.png" class="smilie" loading="lazy" alt=":)" title="Насмевка :)" data-shortname=":)" /></p></blockquote><p></p>
[QUOTE="Electra, post: 373145, member: 229"] Дури не ме здрма генерализирана анксиозност, јас не бев свесна дека социјалната анксиозност тлеела во мене цело време. Мислев дека едноставно сум така повлечена и дека тоа се случува ради немањето самодоверба. Дури после дијагнозата и откако почнав да разговарам со психолог на темава, сфатив дека социјалната анксиозност се влечела со мене уште некаде од 2-3то одделение, а точно ги памтам и моментите кога сум доживувала панични напади без да знам. Секако, не беа со интензитетот со кој се сега (т.е. шуќур, ги нема неколку месеци), но сепак ги имаше. Сум трескала по темата за панични како човек треба смирено да пристапи кон тригерот, бла бла, но многупати и нема тригер, па ми иде да си ја залепам една за игнорантноста. Bottom line, иако е никакво чувството, радо би да сум со социјална анксиозност пошто и така не сакам многу луѓе отколку со хипохондрија, панични и константна висока анксиозност. Ако некој некогаш го чита постов, знам дека ви е и тоа претешко, но социјалната анксиозност е џекпотот од анксиозните растројства. :) [/QUOTE]
Внеси Цитати…
Верификација
Каква боја е тревата?
Испрати мислење
Форум
Во здраво тело здрав дух
Здравје и состојба на духот
Социјална фобија, анксиозност и панични напади
На врв
Bottom