Мени
Форум
Нови мислења
Пребарување
Членови
Моментални посетители
Нови објави на профил
Пребарај објави на профил
Форум
Најава
Регистрација
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Нови мислења
Пребарување
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Мени
Install the app
Install
Одговори на темата
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Раскази
JavaScript is disabled. For a better experience, please enable JavaScript in your browser before proceeding.
Вие користите застарен прелистувач. Може да не ви бидат убаво прикажани овој или други сајтови.
Треба да го надградите вашиот или да користите
алтернативен прелистувач
.
Порака
<blockquote data-quote="Angiie" data-source="post: 24116" data-attributes="member: 222"><p><span style="color: #bfbfbf"><span style="font-family: 'Verdana'">Бескрајна шир, мрак и тишина.</span> </span></p><p><span style="font-family: 'Verdana'"><span style="color: #bfbfbf">Тесен простор, светлина и пријатни звуци. </span></span></p><p><span style="font-family: 'Verdana'"><span style="color: #bfbfbf">Тесна е собава, а бескрајни се моите мисли..каде ли ќе ме одведат?</span></span></p><p><span style="font-family: 'Verdana'"><span style="color: #bfbfbf">Животот ми е помрачен од темнина, а светлина се пробива низ ролетните. Ќе го осветли ли срцево?</span></span></p><p><span style="font-family: 'Verdana'"><span style="color: #bfbfbf">Во одаите на мојата душа се слуша само звукот на тишината, а свесна сум дека слушам детски џагор од улицата. Пробувам да викнам, но неможам. Како некој да ми го стегнал грлото и не дозволува да земам воздух. Да, тоа се солзите кои едвај чекаат да излезат на површината од очите и како коприви да ми го погалат лицево. Стојат како грутка и печат.</span></span></p><p><span style="font-family: 'Verdana'"><span style="color: #bfbfbf">Ја добија битката..сега повторно крвави реки течат и ме горат. </span></span></p><p><span style="font-family: 'Verdana'"><span style="color: #bfbfbf">Но не плачам од тага. Плачам од бес, плачам од гнев.</span></span></p><p><span style="font-family: 'Verdana'"><span style="color: #bfbfbf">Желна за одмазда..зарем ова сум јас?</span></span></p><p><span style="font-family: 'Verdana'"><span style="color: #bfbfbf">Успеа животе, ме туркаш се подлабоко во дупката која сама си ја ископав. Сега нема никој во близина за да ми подаде рака да се исправам и пак да ти се спротивставам. Сега сама се борам со тебе додека не ми ја исцицаш силата и не ме оставиш беспомошна ко бебе. Не ти се плашам веќе, сеедно ми е што ќе направиш од мене. Дали марионета во рацете на другите, дали робот кој ќе ги слуша туѓите наредби или крволочна хиена..сеедно!</span></span></p><p><span style="font-family: 'Verdana'"><span style="color: #bfbfbf">Ајде, фрли ме најдлабоко што можеш, а потоа дојди и гази ме под нозе, не дозволувај да земам здив. Колку повеќе се жалам-толку повеќе удирај ме..удирај се додека не се наситиш. За крај, исполни ми ја и последната желба..зариј го ножот право во срцево, а потоа исцеди ја крвта од него. И знам дека ќе си жеден за повеќе па испиј ја..можеби така ќе почувствуваш колку горчлив си за мене!</span></span></p></blockquote><p></p>
[QUOTE="Angiie, post: 24116, member: 222"] [COLOR=#bfbfbf][FONT=Verdana]Бескрајна шир, мрак и тишина.[/FONT] [/COLOR] [FONT=Verdana][COLOR=#bfbfbf]Тесен простор, светлина и пријатни звуци. Тесна е собава, а бескрајни се моите мисли..каде ли ќе ме одведат? Животот ми е помрачен од темнина, а светлина се пробива низ ролетните. Ќе го осветли ли срцево? Во одаите на мојата душа се слуша само звукот на тишината, а свесна сум дека слушам детски џагор од улицата. Пробувам да викнам, но неможам. Како некој да ми го стегнал грлото и не дозволува да земам воздух. Да, тоа се солзите кои едвај чекаат да излезат на површината од очите и како коприви да ми го погалат лицево. Стојат како грутка и печат. Ја добија битката..сега повторно крвави реки течат и ме горат. Но не плачам од тага. Плачам од бес, плачам од гнев. Желна за одмазда..зарем ова сум јас? Успеа животе, ме туркаш се подлабоко во дупката која сама си ја ископав. Сега нема никој во близина за да ми подаде рака да се исправам и пак да ти се спротивставам. Сега сама се борам со тебе додека не ми ја исцицаш силата и не ме оставиш беспомошна ко бебе. Не ти се плашам веќе, сеедно ми е што ќе направиш од мене. Дали марионета во рацете на другите, дали робот кој ќе ги слуша туѓите наредби или крволочна хиена..сеедно! Ајде, фрли ме најдлабоко што можеш, а потоа дојди и гази ме под нозе, не дозволувај да земам здив. Колку повеќе се жалам-толку повеќе удирај ме..удирај се додека не се наситиш. За крај, исполни ми ја и последната желба..зариј го ножот право во срцево, а потоа исцеди ја крвта од него. И знам дека ќе си жеден за повеќе па испиј ја..можеби така ќе почувствуваш колку горчлив си за мене![/COLOR][/FONT] [/QUOTE]
Внеси Цитати…
Верификација
Каква боја е снегот?
Испрати мислење
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Раскази
На врв
Bottom