Мени
Форум
Нови мислења
Пребарување
Членови
Моментални посетители
Нови објави на профил
Пребарај објави на профил
Форум
Најава
Регистрација
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Нови мислења
Пребарување
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Мени
Install the app
Install
Одговори на темата
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Пишуваме на зададена тема (прашања и предлози)
JavaScript is disabled. For a better experience, please enable JavaScript in your browser before proceeding.
Вие користите застарен прелистувач. Може да не ви бидат убаво прикажани овој или други сајтови.
Треба да го надградите вашиот или да користите
алтернативен прелистувач
.
Порака
<blockquote data-quote="Saladin" data-source="post: 278875" data-attributes="member: 272"><p>„Се познаваме, не?“</p><p>Ги мразам овие зборови кога ги злоупотребуваш во скоро секоја караница. Но понекогаш ми се толку блиски и пријатни. Особено кога ме оставаш сам на светот, уништен во својата бедотија. Тогаш си ги поставувам зборовите како прашање. Дали се познавам(е)?</p><p>Ја мразам оттуѓеноста кога зачукува на вратите. Веднаш по кавгите кои оставаат пустеж во нашите души. Тогаш талкам низ спомените криејќи се од индиферентноста, за да ме заслепи еден момент кога те познавав добро. Време кога безгрижно се смеевме на секој наивен кој штотуку влегуваше во светот каков што ние го нарекувавме - љубов. Кога не постоеше болка која не можевме да ја пребродиме. Кога не знаевме за горки солзи, за празни срца, за ангели кои талкаат загубено во нашите души.</p><p>Затоа врати се онаква каква си, како пријател, како некој кому му верувам. Како љубов.</p><p>А не како странец.</p></blockquote><p></p>
[QUOTE="Saladin, post: 278875, member: 272"] „Се познаваме, не?“ Ги мразам овие зборови кога ги злоупотребуваш во скоро секоја караница. Но понекогаш ми се толку блиски и пријатни. Особено кога ме оставаш сам на светот, уништен во својата бедотија. Тогаш си ги поставувам зборовите како прашање. Дали се познавам(е)? Ја мразам оттуѓеноста кога зачукува на вратите. Веднаш по кавгите кои оставаат пустеж во нашите души. Тогаш талкам низ спомените криејќи се од индиферентноста, за да ме заслепи еден момент кога те познавав добро. Време кога безгрижно се смеевме на секој наивен кој штотуку влегуваше во светот каков што ние го нарекувавме - љубов. Кога не постоеше болка која не можевме да ја пребродиме. Кога не знаевме за горки солзи, за празни срца, за ангели кои талкаат загубено во нашите души. Затоа врати се онаква каква си, како пријател, како некој кому му верувам. Како љубов. А не како странец. [/QUOTE]
Внеси Цитати…
Верификација
Каква боја е тревата?
Испрати мислење
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Пишуваме на зададена тема (прашања и предлози)
На врв
Bottom