Мени
Форум
Нови мислења
Пребарување
Членови
Моментални посетители
Нови објави на профил
Пребарај објави на профил
Форум
Најава
Регистрација
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Нови мислења
Пребарување
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Мени
Install the app
Install
Одговори на темата
Форум
Медијатека
Музика
Моментално слушам...
JavaScript is disabled. For a better experience, please enable JavaScript in your browser before proceeding.
Вие користите застарен прелистувач. Може да не ви бидат убаво прикажани овој или други сајтови.
Треба да го надградите вашиот или да користите
алтернативен прелистувач
.
Порака
<blockquote data-quote="Хептаграм XI" data-source="post: 371746" data-attributes="member: 2897"><p>[SPOILER="Текст напишан за песната, како инспирација"]</p><p>Oglasiše se u proleću neizvesnom, vesnici Predodređenog.</p><p></p><p>Neka se zna do Nepovrata, neka se vidi do Dedogleda i dalje, mnogo dalje, neka se nikada ne zaboravi.</p><p>Dok je Živog na Zemlji. Dok je Dobra i Zla u nama. Dok je Boje i Zvuka.</p><p></p><p>Na Jugoistoku Plamti! Iz Prokletstva, Iz Šljivika, iz Ruku žilavih, iz Praha Nerasutog - Vatra Nebu u pohode.</p><p>Slična detinjim snovima, što se godinama sanjaju ali nikada i ne odsanjaju, ogromna i čudesne snage. Od nje Zvezde sijaju. Osvetliše se staze Srca. Bljesnu.</p><p></p><p>Taj dosuđeni život ljudi odžive daleko jedan od drugog: često poput zvezda što putuju bez susreta. Zašto su bezmilosna Raskršća životna?</p><p></p><p>Od ishodišta do kraja, od želje do nemoći, od Prekkazanija do Jude: razgrađivati, ostavljati, prepuštati.</p><p>Silom Greha od postanka Zemlje i Neba do poslednjih Konjanika Apokalipse u ribnjaku Gavranova.</p><p>Neka Gori.</p><p>Neka Bukti.</p><p></p><p>To je tren, među svim najkrasniji, kad je sve tako nestvarno. Sve Prozračno, sve Nečujno, sve Bestelesno. Uzvišeno, a Neponovljivo.</p><p>Sve zamršeno u poroku Stvaranja.</p><p>Star? Mlad. Večan?</p><p>Tada je Zemlja nepomična. Neizmerne su kosmičke daljine. Što se nikada ne odmara - to su Sunce i Mesec.</p><p></p><p>Uvek su postojala Bespuća koja su tražila nove Prometeje, vatre što su trebale goreti, vode što su morale imati brzake, vazduh što zauvek odeli Nebo od Grude. Njihovi su vekovi a samo su beli oblaci večni.</p><p>Vreme prolazi a ipak je jedino što uvek ostaje.</p><p></p><p>Kad se zvezde rađaju Nebesko je veselje beskrajno. Mesec je svedok nemi.</p><p>Bezrečni tajne čuvaju. Skriveno je toliko neobjašnjenog.</p><p>Odgonetnuti Piramide, saznati šta su Kefren, Keops i Mikeron želeli da zauvek skriju.</p><p>Otkriti Spartakove moći: kako se iz Pakla kreće.</p><p></p><p>Spustiti se do plavetnila Atlantide i na trpezi Prastaroj nazdraviti izgnanicima sreće. Oglasite se Oci i Vi, premudru Maji.</p><p>Ići dalje. Dalje od Određenog.</p><p>Preko Granica što međaju.</p><p>Preko nepremostivih reka, pesputnih planina, prokletih daljina. Do samog Smisla i dalje. Za dug let potrebna su velika krila.</p><p></p><p>Na Svetoj gori sedam poslednjih Isposnika naš dug otplaćuju.</p><p>Odisejevi potomci nestaju brodeći preko misterija karipskih talasa.</p><p>17. maja 1977. godine u susret Beskonačnosti uzletela je desetohiljadita veštačka letelica.</p><p>Sve je manje zvezda.</p><p></p><p>Sudbinu progoniti, vraćati se poreklu. Svoj Udes ispuniti - znači biti na putu Večnome. Nestati a prolaznost izbeći.</p><p>Otvoriše se Prostranstva.</p><p>Ohrabren pođoh da berem Zvezde.</p><p></p><p>Smisao se javlja u znaku Začetnika</p><p></p><p>Nije dobro biti nesrećan ali je dobro ako ste nekada bili nesrećni. Znam da pravi saveti dođu uvek prekasno, no, ipak: muzika je slika duše.</p><p>To valja znati i na početku i na samome kraju.</p><p>Teško je sve terete na cilj izneti.</p><p>Ali, ako se veruje u skrivenu snagu, ako je iskrenost iza svega - valja se boriti, istrajati. To je sveta dužnost. Planinu će pomeriti samo onaj koji je na početku kamenje pomerao.</p><p>Samo onaj koji je naučio da gubi i da se odriče znaće da pobedi a ne izgubi dostojanstvo iskonsko.</p><p></p><p>[/SPOILER]</p><p style="text-align: center">[MEDIA=youtube]2BII01P_UE4[/MEDIA]</p></blockquote><p></p>
[QUOTE="Хептаграм XI, post: 371746, member: 2897"] [SPOILER="Текст напишан за песната, како инспирација"] Oglasiše se u proleću neizvesnom, vesnici Predodređenog. Neka se zna do Nepovrata, neka se vidi do Dedogleda i dalje, mnogo dalje, neka se nikada ne zaboravi. Dok je Živog na Zemlji. Dok je Dobra i Zla u nama. Dok je Boje i Zvuka. Na Jugoistoku Plamti! Iz Prokletstva, Iz Šljivika, iz Ruku žilavih, iz Praha Nerasutog - Vatra Nebu u pohode. Slična detinjim snovima, što se godinama sanjaju ali nikada i ne odsanjaju, ogromna i čudesne snage. Od nje Zvezde sijaju. Osvetliše se staze Srca. Bljesnu. Taj dosuđeni život ljudi odžive daleko jedan od drugog: često poput zvezda što putuju bez susreta. Zašto su bezmilosna Raskršća životna? Od ishodišta do kraja, od želje do nemoći, od Prekkazanija do Jude: razgrađivati, ostavljati, prepuštati. Silom Greha od postanka Zemlje i Neba do poslednjih Konjanika Apokalipse u ribnjaku Gavranova. Neka Gori. Neka Bukti. To je tren, među svim najkrasniji, kad je sve tako nestvarno. Sve Prozračno, sve Nečujno, sve Bestelesno. Uzvišeno, a Neponovljivo. Sve zamršeno u poroku Stvaranja. Star? Mlad. Večan? Tada je Zemlja nepomična. Neizmerne su kosmičke daljine. Što se nikada ne odmara - to su Sunce i Mesec. Uvek su postojala Bespuća koja su tražila nove Prometeje, vatre što su trebale goreti, vode što su morale imati brzake, vazduh što zauvek odeli Nebo od Grude. Njihovi su vekovi a samo su beli oblaci večni. Vreme prolazi a ipak je jedino što uvek ostaje. Kad se zvezde rađaju Nebesko je veselje beskrajno. Mesec je svedok nemi. Bezrečni tajne čuvaju. Skriveno je toliko neobjašnjenog. Odgonetnuti Piramide, saznati šta su Kefren, Keops i Mikeron želeli da zauvek skriju. Otkriti Spartakove moći: kako se iz Pakla kreće. Spustiti se do plavetnila Atlantide i na trpezi Prastaroj nazdraviti izgnanicima sreće. Oglasite se Oci i Vi, premudru Maji. Ići dalje. Dalje od Određenog. Preko Granica što međaju. Preko nepremostivih reka, pesputnih planina, prokletih daljina. Do samog Smisla i dalje. Za dug let potrebna su velika krila. Na Svetoj gori sedam poslednjih Isposnika naš dug otplaćuju. Odisejevi potomci nestaju brodeći preko misterija karipskih talasa. 17. maja 1977. godine u susret Beskonačnosti uzletela je desetohiljadita veštačka letelica. Sve je manje zvezda. Sudbinu progoniti, vraćati se poreklu. Svoj Udes ispuniti - znači biti na putu Večnome. Nestati a prolaznost izbeći. Otvoriše se Prostranstva. Ohrabren pođoh da berem Zvezde. Smisao se javlja u znaku Začetnika Nije dobro biti nesrećan ali je dobro ako ste nekada bili nesrećni. Znam da pravi saveti dođu uvek prekasno, no, ipak: muzika je slika duše. To valja znati i na početku i na samome kraju. Teško je sve terete na cilj izneti. Ali, ako se veruje u skrivenu snagu, ako je iskrenost iza svega - valja se boriti, istrajati. To je sveta dužnost. Planinu će pomeriti samo onaj koji je na početku kamenje pomerao. Samo onaj koji je naučio da gubi i da se odriče znaće da pobedi a ne izgubi dostojanstvo iskonsko. [/SPOILER] [CENTER][MEDIA=youtube]2BII01P_UE4[/MEDIA][/CENTER] [/QUOTE]
Внеси Цитати…
Верификација
Каква боја е тревата?
Испрати мислење
Форум
Медијатека
Музика
Моментално слушам...
На врв
Bottom
