Мени
Форум
Нови мислења
Пребарување
Членови
Моментални посетители
Нови објави на профил
Пребарај објави на профил
Форум
Најава
Регистрација
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Нови мислења
Пребарување
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Мени
Install the app
Install
Одговори на темата
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Ваша поезија
JavaScript is disabled. For a better experience, please enable JavaScript in your browser before proceeding.
Вие користите застарен прелистувач. Може да не ви бидат убаво прикажани овој или други сајтови.
Треба да го надградите вашиот или да користите
алтернативен прелистувач
.
Порака
<blockquote data-quote="Iris*" data-source="post: 369805" data-attributes="member: 3868"><p>Ми ја побара раката,</p><p>ти ја подадов зошто ти верував,</p><p>рече да остане така,</p><p>а ноќва е така безмилосна,</p><p>мрачна и дива,</p><p>венеам јас во неа,</p><p>повеќе одколку што живеам,</p><p>заштитена од вистината,</p><p>во срцето твое кое мечтае за светлина,</p><p>а го даваш за горчина и каење,</p><p>боли,</p><p>проклето боли што и покрај сѐ до безумство те сакам,</p><p>посакувам да можев да заминам,</p><p>да ги затворам очиве и да не те видам,</p><p>да заспијам,</p><p>дур точиш тага од крвта моја,</p><p>ја менуваш љубовта за лага,</p><p>радоста за болка,</p><p>искреноста за иронија,</p><p>насмевките за туѓи лица...</p><p>А по крвта, ништо не останува,</p><p>колку ти и да се смееш,</p><p>го трошам последниот атом на болка и капка крв,</p><p>за со првите лажливи зраци во муграта,</p><p>на сонцето што не е веќе исто,</p><p>да го најдеш моето срце,</p><p>распукано, со сите мои соништа,</p><p>и твоите цветови разнобојни,</p><p>сега на земја послани...</p><p>Вредеше ли?</p></blockquote><p></p>
[QUOTE="Iris*, post: 369805, member: 3868"] Ми ја побара раката, ти ја подадов зошто ти верував, рече да остане така, а ноќва е така безмилосна, мрачна и дива, венеам јас во неа, повеќе одколку што живеам, заштитена од вистината, во срцето твое кое мечтае за светлина, а го даваш за горчина и каење, боли, проклето боли што и покрај сѐ до безумство те сакам, посакувам да можев да заминам, да ги затворам очиве и да не те видам, да заспијам, дур точиш тага од крвта моја, ја менуваш љубовта за лага, радоста за болка, искреноста за иронија, насмевките за туѓи лица... А по крвта, ништо не останува, колку ти и да се смееш, го трошам последниот атом на болка и капка крв, за со првите лажливи зраци во муграта, на сонцето што не е веќе исто, да го најдеш моето срце, распукано, со сите мои соништа, и твоите цветови разнобојни, сега на земја послани... Вредеше ли? [/QUOTE]
Внеси Цитати…
Верификација
Каква боја е снегот?
Испрати мислење
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Ваша поезија
На врв
Bottom