Мени
Форум
Нови мислења
Пребарување
Членови
Моментални посетители
Нови објави на профил
Пребарај објави на профил
Форум
Најава
Регистрација
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Нови мислења
Пребарување
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Мени
Install the app
Install
Одговори на темата
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Ваша поезија
JavaScript is disabled. For a better experience, please enable JavaScript in your browser before proceeding.
Вие користите застарен прелистувач. Може да не ви бидат убаво прикажани овој или други сајтови.
Треба да го надградите вашиот или да користите
алтернативен прелистувач
.
Порака
<blockquote data-quote="Achernar" data-source="post: 369804" data-attributes="member: 3190"><p>Ноќва е така ветва,</p><p>без цветови разбојни и иста,</p><p>северна и студена,</p><p>живеам јас во неа таква,</p><p>каква што е,</p><p>старомоден и ист,</p><p>јужен и топол,</p><p>и мечтаам да изгорам прегрнат со белата вистина,</p><p>што во велот на среќата вилнее,</p><p>со есента што гори во срцево поетно,</p><p>мрачно е и со безмилосни чувства дивее,</p><p>ме има насекаде со него,</p><p>ме имаат и тие,</p><p>сите среќни,</p><p>а најмалку во тебе,</p><p>и не ми е жал,</p><p>грозно думам и горам во себе,</p><p>пишувам и болам со сите мои пороци неиспиени,</p><p>полиња што облагодаруваат златни,</p><p>дремливи во телото сончево се потпираат,</p><p>за нечии гладни усти,</p><p>горчливи,</p><p>одродени и родени,</p><p>во тишината на ветрот,</p><p>се сонат,</p><p>живи да се,</p><p>сила нека им е,</p><p>после сите мои умирања,</p><p>твои глуви,</p><p>а мои груби,</p><p>спокој пуст не ќе бидат,</p><p>ниту во тебе,</p><p>ниту во мене,</p><p>со последното мое горчливо бакнување,</p><p>она што,</p><p>во есенскиот дожд,</p><p>е толку дарежливо,</p><p>е моја тивка радост далечна,</p><p>јас живеев одамна на оваа планета, </p><p>што земја се нарекува,</p><p>некогаш одамна.</p></blockquote><p></p>
[QUOTE="Achernar, post: 369804, member: 3190"] Ноќва е така ветва, без цветови разбојни и иста, северна и студена, живеам јас во неа таква, каква што е, старомоден и ист, јужен и топол, и мечтаам да изгорам прегрнат со белата вистина, што во велот на среќата вилнее, со есента што гори во срцево поетно, мрачно е и со безмилосни чувства дивее, ме има насекаде со него, ме имаат и тие, сите среќни, а најмалку во тебе, и не ми е жал, грозно думам и горам во себе, пишувам и болам со сите мои пороци неиспиени, полиња што облагодаруваат златни, дремливи во телото сончево се потпираат, за нечии гладни усти, горчливи, одродени и родени, во тишината на ветрот, се сонат, живи да се, сила нека им е, после сите мои умирања, твои глуви, а мои груби, спокој пуст не ќе бидат, ниту во тебе, ниту во мене, со последното мое горчливо бакнување, она што, во есенскиот дожд, е толку дарежливо, е моја тивка радост далечна, јас живеев одамна на оваа планета, што земја се нарекува, некогаш одамна. [/QUOTE]
Внеси Цитати…
Верификација
Каква боја е снегот?
Испрати мислење
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Ваша поезија
На врв
Bottom