Мени
Форум
Нови мислења
Пребарување
Членови
Моментални посетители
Нови објави на профил
Пребарај објави на профил
Форум
Најава
Регистрација
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Нови мислења
Пребарување
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Мени
Install the app
Install
Одговори на темата
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Ваша поезија
JavaScript is disabled. For a better experience, please enable JavaScript in your browser before proceeding.
Вие користите застарен прелистувач. Може да не ви бидат убаво прикажани овој или други сајтови.
Треба да го надградите вашиот или да користите
алтернативен прелистувач
.
Порака
<blockquote data-quote="Achernar" data-source="post: 369160" data-attributes="member: 3190"><p>Некогаш сонував,</p><p>губев и добивав,</p><p>фрлен во зарот на пролетта,</p><p>се надевав,</p><p>вреднував и заоѓав во есента,</p><p>секогаш пред сонцето и неговото неизречено амин,</p><p>како проклетство од две реки што течат во една,</p><p>сега молитвата негова не личи ниту на песна,</p><p>од зелен рог испиена,</p><p>со залутана роса покриена,</p><p>ме прогонува свеста,</p><p>римувана со љубов недопрена,</p><p>под неа јава ноќта,</p><p>пијана и бесна,</p><p>ај и тие црнила што капат во неа од крвта моја негувана,</p><p>стихови што толчи,</p><p>се губат со последниот здив на муграта,</p><p>не ќе ме стасаат ниту тие,</p><p>уморни од жедта,</p><p>во последниот круг кој венчава две срца,</p><p>со прстенот од очиве искован,</p><p>прекрстен со ѕвезда,</p><p>и една тишина која нежно заспива,</p><p>бог и човек,</p><p>врз одарот на цвеќињата,</p><p>бакнати од летните дождови.</p></blockquote><p></p>
[QUOTE="Achernar, post: 369160, member: 3190"] Некогаш сонував, губев и добивав, фрлен во зарот на пролетта, се надевав, вреднував и заоѓав во есента, секогаш пред сонцето и неговото неизречено амин, како проклетство од две реки што течат во една, сега молитвата негова не личи ниту на песна, од зелен рог испиена, со залутана роса покриена, ме прогонува свеста, римувана со љубов недопрена, под неа јава ноќта, пијана и бесна, ај и тие црнила што капат во неа од крвта моја негувана, стихови што толчи, се губат со последниот здив на муграта, не ќе ме стасаат ниту тие, уморни од жедта, во последниот круг кој венчава две срца, со прстенот од очиве искован, прекрстен со ѕвезда, и една тишина која нежно заспива, бог и човек, врз одарот на цвеќињата, бакнати од летните дождови. [/QUOTE]
Внеси Цитати…
Верификација
Каква боја е Сонцето?
Испрати мислење
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Ваша поезија
На врв
Bottom