Мени
Форум
Нови мислења
Пребарување
Членови
Моментални посетители
Нови објави на профил
Пребарај објави на профил
Форум
Најава
Регистрација
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Нови мислења
Пребарување
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Мени
Install the app
Install
Одговори на темата
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Ваша поезија
JavaScript is disabled. For a better experience, please enable JavaScript in your browser before proceeding.
Вие користите застарен прелистувач. Може да не ви бидат убаво прикажани овој или други сајтови.
Треба да го надградите вашиот или да користите
алтернативен прелистувач
.
Порака
<blockquote data-quote="Achernar" data-source="post: 368159" data-attributes="member: 3190"><p>Ископај ме во утрината,</p><p>пронајди го телово заспано врз одарите на ѕвездите,</p><p>одземи му ја со дланките и таа една ноќна светлина проколната во очите,</p><p>со неа издлаби го бакнежот на тие усни што љубат искрено во мојата крв,</p><p>измешај ја со твојата,</p><p>измиј го моето лице со твоето,</p><p>да им пркосиш на розите,</p><p>нека и небото се сруши врз нив,</p><p>проклети нека се,</p><p>не ќе ме засегне нивното венеење во пената на модрите облаци,</p><p>се лажам од непребол знам,</p><p>ќе расцветаат тие и после моето последно будење,</p><p>не сум мудар со свеста спирална од немоќ,</p><p>до бестрага сум груб со зборовите,</p><p>зол самеам и зреам без тебе,</p><p>а тие се пред мене,</p><p>во овие стихови непоканети,</p><p>со еден здив искажани,</p><p>пусти нека се и јас со нив,</p><p>колку боли што нагазив на нивните трња и нека не си ти,</p><p>со тие рози црвени,</p><p>од квечерината поубави,</p><p>со кои живееш во мене.</p></blockquote><p></p>
[QUOTE="Achernar, post: 368159, member: 3190"] Ископај ме во утрината, пронајди го телово заспано врз одарите на ѕвездите, одземи му ја со дланките и таа една ноќна светлина проколната во очите, со неа издлаби го бакнежот на тие усни што љубат искрено во мојата крв, измешај ја со твојата, измиј го моето лице со твоето, да им пркосиш на розите, нека и небото се сруши врз нив, проклети нека се, не ќе ме засегне нивното венеење во пената на модрите облаци, се лажам од непребол знам, ќе расцветаат тие и после моето последно будење, не сум мудар со свеста спирална од немоќ, до бестрага сум груб со зборовите, зол самеам и зреам без тебе, а тие се пред мене, во овие стихови непоканети, со еден здив искажани, пусти нека се и јас со нив, колку боли што нагазив на нивните трња и нека не си ти, со тие рози црвени, од квечерината поубави, со кои живееш во мене. [/QUOTE]
Внеси Цитати…
Верификација
Каква боја е тревата?
Испрати мислење
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Ваша поезија
На врв
Bottom