Мени
Форум
Нови мислења
Пребарување
Членови
Моментални посетители
Нови објави на профил
Пребарај објави на профил
Форум
Најава
Регистрација
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Нови мислења
Пребарување
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Мени
Install the app
Install
Одговори на темата
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Ваша поезија
JavaScript is disabled. For a better experience, please enable JavaScript in your browser before proceeding.
Вие користите застарен прелистувач. Може да не ви бидат убаво прикажани овој или други сајтови.
Треба да го надградите вашиот или да користите
алтернативен прелистувач
.
Порака
<blockquote data-quote="Iris*" data-source="post: 367404" data-attributes="member: 3868"><p>Понекогаш и јас заборавам која сум.</p><p>Во студеното сивило</p><p>бев сонце,</p><p>врз еден отпечаток дробен во земјата</p><p>бев цвет,</p><p>за еден далечен ветар</p><p>бев пеперутка,</p><p>на небото во едни спокојни очи</p><p>бев виножито,</p><p>бев љубов, </p><p>бев насмевка,</p><p>бев….</p><p>Ќе ја видам ли пак таа насмевка</p><p>искрена, од срце,</p><p>без маска,</p><p>на лицето каде се чувствува дека животот не завршува,</p><p>па да се насмевнам и јас во ноќта,</p><p>да се родам уште еднаш</p><p>како роса во очите твои,</p><p>усните да ти ги допрам со моиве,</p><p>отровот мелем да биде,</p><p>ќе заживее ли уште еднаш</p><p>душава потрошена,</p><p>во која има место само за тебе,</p><p>во телово што те посакува</p><p>со истиот жар на првиот допир,</p><p>во очиве што те чекаат со истиот копнеж,</p><p>во срцево што те сака со истиот занес,</p><p>но овојпат тивко,</p><p>само така ми дозволуваш,</p><p>толку тивко што и тишината може да се засрами.</p></blockquote><p></p>
[QUOTE="Iris*, post: 367404, member: 3868"] Понекогаш и јас заборавам која сум. Во студеното сивило бев сонце, врз еден отпечаток дробен во земјата бев цвет, за еден далечен ветар бев пеперутка, на небото во едни спокојни очи бев виножито, бев љубов, бев насмевка, бев…. Ќе ја видам ли пак таа насмевка искрена, од срце, без маска, на лицето каде се чувствува дека животот не завршува, па да се насмевнам и јас во ноќта, да се родам уште еднаш како роса во очите твои, усните да ти ги допрам со моиве, отровот мелем да биде, ќе заживее ли уште еднаш душава потрошена, во која има место само за тебе, во телово што те посакува со истиот жар на првиот допир, во очиве што те чекаат со истиот копнеж, во срцево што те сака со истиот занес, но овојпат тивко, само така ми дозволуваш, толку тивко што и тишината може да се засрами. [/QUOTE]
Внеси Цитати…
Верификација
Каква боја е Сонцето?
Испрати мислење
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Ваша поезија
На врв
Bottom