Мени
Форум
Нови мислења
Пребарување
Членови
Моментални посетители
Нови објави на профил
Пребарај објави на профил
Форум
Најава
Регистрација
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Нови мислења
Пребарување
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Мени
Install the app
Install
Одговори на темата
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Ваша поезија
JavaScript is disabled. For a better experience, please enable JavaScript in your browser before proceeding.
Вие користите застарен прелистувач. Може да не ви бидат убаво прикажани овој или други сајтови.
Треба да го надградите вашиот или да користите
алтернативен прелистувач
.
Порака
<blockquote data-quote="Achernar" data-source="post: 340576" data-attributes="member: 3190"><p>Ѕвезда која се капе во самотија</p><p></p><p>Стојам над својот гроб,</p><p>таков груб и безличен,</p><p>висок и голем,</p><p>таму долу каде не сум повеќе роб,</p><p>на моето тело и крв,</p><p>на мојата судбина,</p><p>воспитан од моите родители и облечен во сета таа меланхолија,</p><p>со која сум крштеван од раѓање,</p><p>мејкапот ми е црната земја која ме покрила,</p><p>така заводлива,</p><p>а усниве црвени од случајна ружа од туѓи солзи,</p><p>до гробот порасната,</p><p>ожалостен сум навистина,</p><p>затоа што сум тоа јас,</p><p>ѕвезда која се капе во самотија,</p><p>без љубов,</p><p>со страдања од срцево купени,</p><p>некаде каде сонцето заоѓа,</p><p>за да се роди месечината,</p><p>без очи кои не видоа подалеку од небото,</p><p>ги собрав дланкиве во тупаници,</p><p>од гнев и болка,</p><p>се завртев,</p><p>и заминав далеку од себе,</p><p>да прокоцкам уште еден ден беден,</p><p>на оваа планета пуста,</p><p>во која ќе заборавам на мене.</p></blockquote><p></p>
[QUOTE="Achernar, post: 340576, member: 3190"] Ѕвезда која се капе во самотија Стојам над својот гроб, таков груб и безличен, висок и голем, таму долу каде не сум повеќе роб, на моето тело и крв, на мојата судбина, воспитан од моите родители и облечен во сета таа меланхолија, со која сум крштеван од раѓање, мејкапот ми е црната земја која ме покрила, така заводлива, а усниве црвени од случајна ружа од туѓи солзи, до гробот порасната, ожалостен сум навистина, затоа што сум тоа јас, ѕвезда која се капе во самотија, без љубов, со страдања од срцево купени, некаде каде сонцето заоѓа, за да се роди месечината, без очи кои не видоа подалеку од небото, ги собрав дланкиве во тупаници, од гнев и болка, се завртев, и заминав далеку од себе, да прокоцкам уште еден ден беден, на оваа планета пуста, во која ќе заборавам на мене. [/QUOTE]
Внеси Цитати…
Верификација
Каква боја е тревата?
Испрати мислење
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Ваша поезија
На врв
Bottom