Мени
Форум
Нови мислења
Пребарување
Членови
Моментални посетители
Нови објави на профил
Пребарај објави на профил
Форум
Најава
Регистрација
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Нови мислења
Пребарување
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Мени
Install the app
Install
Одговори на темата
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Ваша поезија
JavaScript is disabled. For a better experience, please enable JavaScript in your browser before proceeding.
Вие користите застарен прелистувач. Може да не ви бидат убаво прикажани овој или други сајтови.
Треба да го надградите вашиот или да користите
алтернативен прелистувач
.
Порака
<blockquote data-quote="Achernar" data-source="post: 333218" data-attributes="member: 3190"><p>Повторно е ноќ,</p><p>господарице месечна,</p><p>што од твојот прозорец сваровски,</p><p>сребрениве чекори ги водиш,</p><p>а на усниве тиркиз од очите твои,</p><p>ми нудиш,</p><p>блескаат и ги красат кога е најтемно,</p><p>ја покриваат со виноноќни чувства,</p><p>самотијатава што со дождот во мене тече,</p><p>капе во јато сино,</p><p>во кое будиш жеден поглед,</p><p>мислиш нечив е,</p><p>со вилени крилја го заспиваш,</p><p>а не ме ни допираш,</p><p>низ оклопот скитнички,</p><p>во кој сум,</p><p>воин со кристална крв,</p><p>и пресвета е твојата свеќа таму каде гори,</p><p>која ја премолчувам,</p><p>во пламенот нејзин ги бројам коските кршни,</p><p>во мене за тебе,</p><p>и не преболувам,</p><p>горам и станувам пепел,</p><p>од години само,</p><p>во кои пијам,</p><p>со тагата моја,</p><p>која никогаш не ме измори,</p><p>и не те запроси,</p><p>во сенката на твојот вел дамнешен,</p><p>и ја роди оваа болка,</p><p>која срцево го погубува,</p><p>на крилјата од белата птица на дланкиве,</p><p>која чека да го прелета небото,</p><p>во кое од душата се разделувам,</p><p>без љубов,</p><p>без себе,</p><p>во една пролет никогаш зазорена.</p></blockquote><p></p>
[QUOTE="Achernar, post: 333218, member: 3190"] Повторно е ноќ, господарице месечна, што од твојот прозорец сваровски, сребрениве чекори ги водиш, а на усниве тиркиз од очите твои, ми нудиш, блескаат и ги красат кога е најтемно, ја покриваат со виноноќни чувства, самотијатава што со дождот во мене тече, капе во јато сино, во кое будиш жеден поглед, мислиш нечив е, со вилени крилја го заспиваш, а не ме ни допираш, низ оклопот скитнички, во кој сум, воин со кристална крв, и пресвета е твојата свеќа таму каде гори, која ја премолчувам, во пламенот нејзин ги бројам коските кршни, во мене за тебе, и не преболувам, горам и станувам пепел, од години само, во кои пијам, со тагата моја, која никогаш не ме измори, и не те запроси, во сенката на твојот вел дамнешен, и ја роди оваа болка, која срцево го погубува, на крилјата од белата птица на дланкиве, која чека да го прелета небото, во кое од душата се разделувам, без љубов, без себе, во една пролет никогаш зазорена. [/QUOTE]
Внеси Цитати…
Верификација
Колку нозе има кучето? (напишете со букви)
Испрати мислење
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Ваша поезија
На врв
Bottom