Мени
Форум
Нови мислења
Пребарување
Членови
Моментални посетители
Нови објави на профил
Пребарај објави на профил
Форум
Најава
Регистрација
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Нови мислења
Пребарување
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Мени
Install the app
Install
Одговори на темата
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Ваша поезија
JavaScript is disabled. For a better experience, please enable JavaScript in your browser before proceeding.
Вие користите застарен прелистувач. Може да не ви бидат убаво прикажани овој или други сајтови.
Треба да го надградите вашиот или да користите
алтернативен прелистувач
.
Порака
<blockquote data-quote="Achernar" data-source="post: 305304" data-attributes="member: 3190"><p>Постои место,</p><p>каде сонцето е твојата насмевка,</p><p>пресликана во мојата,</p><p>твоите прамени,</p><p>испишуваат љубовна песна,</p><p>нижејќи,</p><p>стих врз стих,</p><p>низ реката бисерна во очиве,</p><p>го посетувам често,</p><p>кога ножот е зариен длабоко,</p><p>а сказалките на твојот часовник,</p><p>го испишуваат моето име во тебе,</p><p>за миг сонот пρестанува,</p><p>а јавето не осамнува,</p><p>чекорот самува,</p><p>и не срамува,</p><p>за твојот да го пронајде,</p><p>таму,</p><p>во таа широка ширина,</p><p>долго посакувана биднина,</p><p>проголтана од немоќ,</p><p>на зборот и од него лисја есенски,</p><p>кои бдеат,</p><p>со бои презреани,</p><p>над твоето мечтаење,</p><p>погубено во мене,</p><p>во кое талκам со тебе,</p><p>цела вечност,</p><p>но само понекогаш,</p><p>е доволно,</p><p>да преживеам,</p><p>барајќи ја пролетта,</p><p>и оној мирис,</p><p>кој векува.</p></blockquote><p></p>
[QUOTE="Achernar, post: 305304, member: 3190"] Постои место, каде сонцето е твојата насмевка, пресликана во мојата, твоите прамени, испишуваат љубовна песна, нижејќи, стих врз стих, низ реката бисерна во очиве, го посетувам често, кога ножот е зариен длабоко, а сказалките на твојот часовник, го испишуваат моето име во тебе, за миг сонот пρестанува, а јавето не осамнува, чекорот самува, и не срамува, за твојот да го пронајде, таму, во таа широка ширина, долго посакувана биднина, проголтана од немоќ, на зборот и од него лисја есенски, кои бдеат, со бои презреани, над твоето мечтаење, погубено во мене, во кое талκам со тебе, цела вечност, но само понекогаш, е доволно, да преживеам, барајќи ја пролетта, и оној мирис, кој векува. [/QUOTE]
Внеси Цитати…
Верификација
Каква боја е снегот?
Испрати мислење
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Ваша поезија
На врв
Bottom