Мени
Форум
Нови мислења
Пребарување
Членови
Моментални посетители
Нови објави на профил
Пребарај објави на профил
Форум
Најава
Регистрација
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Нови мислења
Пребарување
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Мени
Install the app
Install
Одговори на темата
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Ваша поезија
JavaScript is disabled. For a better experience, please enable JavaScript in your browser before proceeding.
Вие користите застарен прелистувач. Може да не ви бидат убаво прикажани овој или други сајтови.
Треба да го надградите вашиот или да користите
алтернативен прелистувач
.
Порака
<blockquote data-quote="violetmoon" data-source="post: 297827" data-attributes="member: 2223"><p>Песна за Еремија</p><p></p><p>Ах, таа ваша пролетна романса,</p><p>не е моја, само ваша,</p><p>а јас нем сведок на страста</p><p>која железо топи,</p><p>и ме враќа со едно бреме</p><p>во едно минато свршено време.</p><p>Го препознав вкусот на усните </p><p>од кои само еден бакнеж е </p><p>доволен за живот цел</p><p>и мирисот на младост со спомени кои лудат.</p><p>Вековна убавина,</p><p>миг украден,забранет,</p><p>не знам што беше,</p><p>но беше романса за еден.</p><p>Тој- посебен, единствен,даруван,</p><p>лечебен на сите лути рани,</p><p>сонуван, неодсонуван.</p><p>Тој моја ладовина </p><p>под невидлива планина,</p><p>за почин на душава пеплосана.</p><p>И никогаш не знаеш,</p><p>до која длабочина </p><p>нечии очи ќе погледнат </p><p>и продрат во срцето твое.</p><p>Сегашна романса во ноќта посакав,</p><p>да ме разбуди, да ме понесе </p><p>во тоа време, сегашно невреме,</p><p>да го разбуди заспаното,</p><p>толку силно,</p><p>од сонот помилно,бесмртно,</p><p>а веќе пеплосано,</p><p>со божилок нанижано,</p><p>од очите истечено,</p><p>толку блиско, а далечно.</p><p>Ме имаше, толку колку јас го немав,</p><p>од овде до вечноста и наназад.</p><p>Во мислите замаени,</p><p>како пролетен ветер</p><p>кој носи мирис на боровина,</p><p>го чувствувам секоја утрина.</p><p>О, моја судбино!</p><p>Вечно од земја да се издигаш,</p><p>за да труеш во неа,</p><p>и толку мртвило да носиш </p><p>доволно за сите животи.</p><p>Те нема, ме има,</p><p>како сениште,</p><p>ме има , а за никаде сум,</p><p>со крилја скршени,</p><p>со зборови проклети,</p><p>со ум бајат,</p><p>во својот кафез,</p><p>со тага таговна,</p><p>од мугра до мугра распослана,</p><p>недогледна.</p><p>Ниту пуста желба,</p><p>ниту мирен сон,</p><p>ниту младост,</p><p>самеам.</p><p>Карпа мрак,</p><p>тишина преточена во поглед -недоглед.</p><p>Едно минато,</p><p>една љубов,</p><p>еден живот</p><p>помина.</p><p>Колку вдишувања, толку молитви,</p><p>колку солзи-толку сонувања.</p><p>Кому му е важно?</p><p>Со шепот небесен,</p><p>во зеници мермерен сјај,</p><p>посакувам крај</p><p>космички, миговен, човечки...</p><p><em><strong>-напишано од мојата мила пријателка која многу ја сакам.</strong></em></p><p><em><strong>Ти благодарам за се убавино..</strong></em></p><p><em></em></p></blockquote><p></p>
[QUOTE="violetmoon, post: 297827, member: 2223"] Песна за Еремија Ах, таа ваша пролетна романса, не е моја, само ваша, а јас нем сведок на страста која железо топи, и ме враќа со едно бреме во едно минато свршено време. Го препознав вкусот на усните од кои само еден бакнеж е доволен за живот цел и мирисот на младост со спомени кои лудат. Вековна убавина, миг украден,забранет, не знам што беше, но беше романса за еден. Тој- посебен, единствен,даруван, лечебен на сите лути рани, сонуван, неодсонуван. Тој моја ладовина под невидлива планина, за почин на душава пеплосана. И никогаш не знаеш, до која длабочина нечии очи ќе погледнат и продрат во срцето твое. Сегашна романса во ноќта посакав, да ме разбуди, да ме понесе во тоа време, сегашно невреме, да го разбуди заспаното, толку силно, од сонот помилно,бесмртно, а веќе пеплосано, со божилок нанижано, од очите истечено, толку блиско, а далечно. Ме имаше, толку колку јас го немав, од овде до вечноста и наназад. Во мислите замаени, како пролетен ветер кој носи мирис на боровина, го чувствувам секоја утрина. О, моја судбино! Вечно од земја да се издигаш, за да труеш во неа, и толку мртвило да носиш доволно за сите животи. Те нема, ме има, како сениште, ме има , а за никаде сум, со крилја скршени, со зборови проклети, со ум бајат, во својот кафез, со тага таговна, од мугра до мугра распослана, недогледна. Ниту пуста желба, ниту мирен сон, ниту младост, самеам. Карпа мрак, тишина преточена во поглед -недоглед. Едно минато, една љубов, еден живот помина. Колку вдишувања, толку молитви, колку солзи-толку сонувања. Кому му е важно? Со шепот небесен, во зеници мермерен сјај, посакувам крај космички, миговен, човечки... [I][B]-напишано од мојата мила пријателка која многу ја сакам. Ти благодарам за се убавино..[/B] [/I] [/QUOTE]
Внеси Цитати…
Верификација
Каква боја е Сонцето?
Испрати мислење
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Ваша поезија
На врв
Bottom