Мени
Форум
Нови мислења
Пребарување
Членови
Моментални посетители
Нови објави на профил
Пребарај објави на профил
Форум
Најава
Регистрација
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Нови мислења
Пребарување
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Мени
Install the app
Install
Одговори на темата
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Ваша поезија
JavaScript is disabled. For a better experience, please enable JavaScript in your browser before proceeding.
Вие користите застарен прелистувач. Може да не ви бидат убаво прикажани овој или други сајтови.
Треба да го надградите вашиот или да користите
алтернативен прелистувач
.
Порака
<blockquote data-quote="Iris*" data-source="post: 282427" data-attributes="member: 3868"><p>Станувам,</p><p>тргнувам кон кујната</p><p>како и секое утро пред.</p><p>Студенилото на подот</p><p>под босите стапала</p><p>полека ме буди од сонот,</p><p>еден сон,</p><p>а во него ти,</p><p>толку блиску</p><p>а толку далеку,</p><p>на дофат на рацете</p><p>а не моЖам да те дофатам.</p><p>И нема тука</p><p>таЖни и среќни,</p><p>нема оставени,</p><p>секогаш се ќе биде во ред,</p><p>само нема</p><p>да не има нас.</p><p>Засолнати</p><p>во светилникот на гревот,</p><p>ја слекуваме</p><p>облеката на срамот,</p><p>се топам</p><p>со твоите воздишки</p><p>кои ја сечат глувата ноќ.</p><p>Не пратат нашите сенки</p><p>на ѕидот,</p><p>а тој ја чува нашата тајна</p><p>скриена од сите,</p><p>од него,</p><p>од неа,</p><p>од светлината.</p><p>Замисли</p><p>соновите да почнуваат</p><p>кога ќе се разбудиме,</p><p>замисли</p><p>да не мораме</p><p>никого да повредиме,</p><p>да не мораме</p><p>да замислуваме,</p><p>и вети ми</p><p>дека ова не е крај,</p><p>вети ми</p><p>дека уште ќе сонувам.</p></blockquote><p></p>
[QUOTE="Iris*, post: 282427, member: 3868"] Станувам, тргнувам кон кујната како и секое утро пред. Студенилото на подот под босите стапала полека ме буди од сонот, еден сон, а во него ти, толку блиску а толку далеку, на дофат на рацете а не моЖам да те дофатам. И нема тука таЖни и среќни, нема оставени, секогаш се ќе биде во ред, само нема да не има нас. Засолнати во светилникот на гревот, ја слекуваме облеката на срамот, се топам со твоите воздишки кои ја сечат глувата ноќ. Не пратат нашите сенки на ѕидот, а тој ја чува нашата тајна скриена од сите, од него, од неа, од светлината. Замисли соновите да почнуваат кога ќе се разбудиме, замисли да не мораме никого да повредиме, да не мораме да замислуваме, и вети ми дека ова не е крај, вети ми дека уште ќе сонувам. [/QUOTE]
Внеси Цитати…
Верификација
Каква боја е снегот?
Испрати мислење
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Ваша поезија
На врв
Bottom