Мени
Форум
Нови мислења
Пребарување
Членови
Моментални посетители
Нови објави на профил
Пребарај објави на профил
Форум
Најава
Регистрација
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Нови мислења
Пребарување
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Мени
Install the app
Install
Одговори на темата
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Ваша поезија
JavaScript is disabled. For a better experience, please enable JavaScript in your browser before proceeding.
Вие користите застарен прелистувач. Може да не ви бидат убаво прикажани овој или други сајтови.
Треба да го надградите вашиот или да користите
алтернативен прелистувач
.
Порака
<blockquote data-quote="Electra" data-source="post: 158759" data-attributes="member: 229"><p>Сенке, сопатничке,</p><p>го чувствуваш ли дождот на раменици?</p><p>Те удира ли длабоко секоја капка?</p><p>Ти го мие ли лицето?</p><p>А јадта однатре?</p><p></p><p>Го носи ли ветрот оној препознатлив мирис?</p><p>На минато, сегашност и иднина,</p><p>на липа, снег, море и варени костени,</p><p>кој од нив го препознаваш?</p><p>Или го изгуби чувството?</p><p></p><p>А, природата?</p><p>Се бориш ли ко последните зелени лисја во есен,</p><p>или ја остави сланата да те покрие,</p><p>се препушти на гниењето?</p><p></p><p>Студено.</p><p>И душата е студена.</p><p>Се плаши од помислата да се претвори во камен,</p><p>а каменот не чувствува страв.</p><p>Обвива ново руво.</p><p>Иронија,</p><p>камен во руво.</p><p>Непотребно,</p><p>каменот не чувствува студ.</p><p>Рувото?</p><p>не грижи се, се кине.</p><p>Паѓа магла,</p><p>не грижи се, не е вечна.</p><p></p><p>И да можеа да се слушаат мисли,</p><p>ние ќе бевме глуви.</p><p>И ѕвездите да се вселуваа в`очи,</p><p>нашите ќе крвареа.</p><p>И немаше да видат и слушнат.</p><p>Не сакаа.</p><p></p><p>А однатре се борат многумина,</p><p>сплотени во еден лик.</p><p>Сизиф, Диоген, Аристотел и Хомер.</p><p>- Бесцелно талка напред</p><p>- Барајќи трошка човечност</p><p>- Убедувајќи се себеси дека ја нема</p><p>- Доведувајќи се на работ на трагедијата</p><p></p><p>Но, Фениксот останува,</p><p>низ бури и суши.</p><p>Се преродува за пак да умре.</p><p>Круг.</p><p></p><p></p><p><span style="color: #888888"><span style="font-size: 9px">*Има многу метафори кои е тешко да се објаснат. Прилично се лични.</span></span></p></blockquote><p></p>
[QUOTE="Electra, post: 158759, member: 229"] Сенке, сопатничке, го чувствуваш ли дождот на раменици? Те удира ли длабоко секоја капка? Ти го мие ли лицето? А јадта однатре? Го носи ли ветрот оној препознатлив мирис? На минато, сегашност и иднина, на липа, снег, море и варени костени, кој од нив го препознаваш? Или го изгуби чувството? А, природата? Се бориш ли ко последните зелени лисја во есен, или ја остави сланата да те покрие, се препушти на гниењето? Студено. И душата е студена. Се плаши од помислата да се претвори во камен, а каменот не чувствува страв. Обвива ново руво. Иронија, камен во руво. Непотребно, каменот не чувствува студ. Рувото? не грижи се, се кине. Паѓа магла, не грижи се, не е вечна. И да можеа да се слушаат мисли, ние ќе бевме глуви. И ѕвездите да се вселуваа в`очи, нашите ќе крвареа. И немаше да видат и слушнат. Не сакаа. А однатре се борат многумина, сплотени во еден лик. Сизиф, Диоген, Аристотел и Хомер. - Бесцелно талка напред - Барајќи трошка човечност - Убедувајќи се себеси дека ја нема - Доведувајќи се на работ на трагедијата Но, Фениксот останува, низ бури и суши. Се преродува за пак да умре. Круг. [COLOR=#888888][SIZE=1]*Има многу метафори кои е тешко да се објаснат. Прилично се лични.[/SIZE][/COLOR] [/QUOTE]
Внеси Цитати…
Верификација
Колку нозе има кучето? (напишете со букви)
Испрати мислење
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Ваша поезија
На врв
Bottom