Мени
Форум
Нови мислења
Пребарување
Членови
Моментални посетители
Нови објави на профил
Пребарај објави на профил
Форум
Најава
Регистрација
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Нови мислења
Пребарување
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Мени
Install the app
Install
Одговори на темата
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Проза
JavaScript is disabled. For a better experience, please enable JavaScript in your browser before proceeding.
Вие користите застарен прелистувач. Може да не ви бидат убаво прикажани овој или други сајтови.
Треба да го надградите вашиот или да користите
алтернативен прелистувач
.
Порака
<blockquote data-quote="Anushka" data-source="post: 283029" data-attributes="member: 3728"><p>Знаеш...веќе сум уморна.Уморна сум од бркање духови од минатото,уморна сум од давање љубов на погрешни лица во погрешно време...Зарем не знаеш дека немам сила повеќе ? Зарем не ти е чуден сјајот..оној што некогаш го имав ама..сега веќе НЕ..Се изморив од докажување дека светот е убав,додека ти ги отварав очите да ги видиш убавините-јас спиев.Јас не видов дека е залудно..Уморна сум..Сеуште се враќам назад.пешачам безброј километри по оган..те чувам под перницата и таму те наоѓам секогаш кога ќе падне мракот и ќе ме распара тишина..Уморна сум од лаги,уморна сум од-" целиот живот ќе сум тука,не си одам..не јас"..Да,ТИ..Колку само лесно го избриша моето верување-а некогаш проклето без резерви ти верував..Ме болиш..и упорно се враќам милиони километри назад низ сеќавањава..можеби некаде има одговор..Можеби некаде чекаш со раширени раце,некаде каде што те покрила темина-те сокрила од мене..Болиш..и убиваш..и пак ме болиш..Уморна сум од тебе..уморна сум од себе,уморна сум од овие две души што се бркаат како сенки по ѕидот и никако да се сплотат во едно..Сакам да одморам,да ги затворам очиве и само..да одлетам некаде каде што не те знам,каде што никогаш нема ни да те сретнам..Ама чудна работа е среќата..Јас со мојата среќа каде и да побегнам те носам со себе,како сенка залепена за стапалата,како отчукување на срце,како...како се што ме тера да живеам и ми се смее во лице додека ме убива полека..Колку сурово..Уморна сум од бркање духови..Мислев дека имаш доблест да сакаш барем приближно колку јас тебе а заслепена не ја видов празнината во твоите очи..Да,тие..очите не лажат..да погледнев подлабоко ќе видев..можеби..ќе видев дека немаш душа..И сакам одмор..сакам да се испружам на ладна земја додека ме покриваат звезди,да погледнам во тој бескрај..да побегнам некаде далеку од тебе,да се изгубам од сите лажни надежи и прашања без одговори..Уморна сум од бркање духови...не повеќе..НЕ ТЕБЕ !!!</p></blockquote><p></p>
[QUOTE="Anushka, post: 283029, member: 3728"] Знаеш...веќе сум уморна.Уморна сум од бркање духови од минатото,уморна сум од давање љубов на погрешни лица во погрешно време...Зарем не знаеш дека немам сила повеќе ? Зарем не ти е чуден сјајот..оној што некогаш го имав ама..сега веќе НЕ..Се изморив од докажување дека светот е убав,додека ти ги отварав очите да ги видиш убавините-јас спиев.Јас не видов дека е залудно..Уморна сум..Сеуште се враќам назад.пешачам безброј километри по оган..те чувам под перницата и таму те наоѓам секогаш кога ќе падне мракот и ќе ме распара тишина..Уморна сум од лаги,уморна сум од-" целиот живот ќе сум тука,не си одам..не јас"..Да,ТИ..Колку само лесно го избриша моето верување-а некогаш проклето без резерви ти верував..Ме болиш..и упорно се враќам милиони километри назад низ сеќавањава..можеби некаде има одговор..Можеби некаде чекаш со раширени раце,некаде каде што те покрила темина-те сокрила од мене..Болиш..и убиваш..и пак ме болиш..Уморна сум од тебе..уморна сум од себе,уморна сум од овие две души што се бркаат како сенки по ѕидот и никако да се сплотат во едно..Сакам да одморам,да ги затворам очиве и само..да одлетам некаде каде што не те знам,каде што никогаш нема ни да те сретнам..Ама чудна работа е среќата..Јас со мојата среќа каде и да побегнам те носам со себе,како сенка залепена за стапалата,како отчукување на срце,како...како се што ме тера да живеам и ми се смее во лице додека ме убива полека..Колку сурово..Уморна сум од бркање духови..Мислев дека имаш доблест да сакаш барем приближно колку јас тебе а заслепена не ја видов празнината во твоите очи..Да,тие..очите не лажат..да погледнев подлабоко ќе видев..можеби..ќе видев дека немаш душа..И сакам одмор..сакам да се испружам на ладна земја додека ме покриваат звезди,да погледнам во тој бескрај..да побегнам некаде далеку од тебе,да се изгубам од сите лажни надежи и прашања без одговори..Уморна сум од бркање духови...не повеќе..НЕ ТЕБЕ !!! [/QUOTE]
Внеси Цитати…
Верификација
Каква боја е тревата?
Испрати мислење
Форум
Култура, уметност и наука
Поезија и проза
Проза
На врв
Bottom