Мени
Форум
Нови мислења
Пребарување
Членови
Моментални посетители
Нови објави на профил
Пребарај објави на профил
Форум
Најава
Регистрација
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Нови мислења
Пребарување
Барај
Пребарувај само наслови
Од:
Пребарувај само наслови
Од:
Мени
Install the app
Install
Одговори на темата
Форум
Црнобело форум
Општи муабети
Личен дневник
JavaScript is disabled. For a better experience, please enable JavaScript in your browser before proceeding.
Вие користите застарен прелистувач. Може да не ви бидат убаво прикажани овој или други сајтови.
Треба да го надградите вашиот или да користите
алтернативен прелистувач
.
Порака
<blockquote data-quote="i_wanna_fly" data-source="post: 234970" data-attributes="member: 1553"><p>Конечно чувствувам дека го насочувам животот кон она што сакам да бидам, она што сакам да го направам, на патот до исполување на сите мои желби. Не се многу, ама сепак тука е. Бев себична. Мислев дека секого и сешто можев да задржам за себе. Сум се лажела.</p><p>Деновиве ми поминаа во учење од сабајле до вечер, голтање на големи бели пилули на секои осум часа, икс килограми испиен чај и едноставно преголеми болки предизвикани од метеопатијата за да можам да ги опишам. Е тоа. Утрово полагав физика. Тешко ми беше да се сконцентрирам, ми недостигаше нешто. Ќе успеам ли да издржам? Мислам дека да.</p><p>Луцидни соништа. За мене непознат термин до пред некое време. Прочитав некаде дека треба да ги запишувам веднаш штом ќе се разбудам. </p><p>Чудни се. Неверојатно реални. Необично искуство. Некој ден ќе се навраќам на нив и ќе ги читам.</p><p>И сфатив конечно. Сфатив дека живото досега ми се вртел во круг. Исто како планетите околу СОНЦЕТО. Ебате сонцето. Што и мене не ме огреа кога ми требаше? А? Карма? Лоша среќа? Заслуга? Backfire from the universe?</p><p>Само кога би знаела се. И да. Морам да престанам со ова циклично движење на последици од моите постапки. Не можам да склопам ниедна реченица. Да тибам работата. Почнав да станувам по малку дислексична. Мех, невермајнд... </p><p>А се што сакав е да го разберам начинот на живот. Сакав да знам како, кога и зошто. Ништо не дознав. Ништо не научив. Нема веќе кој да ме научи.</p><p>Не е ниту добро, ниту лошо.</p><p>Зависи од перспективата.</p><p>Време е да живеам за моментот. Сфатив дека никој не може да живее вечно, ништо не трае вечно...</p><p>Една година и три дена постара. А се чувстувам како 80 годишна старица. </p><p>Така требало да биде.</p><p>И да не е добро, добро е.</p><p>На крај, се ќе биде во ред.</p><p><img src="http://ilike.mk/wp-content/uploads/images/2013/04/poster4.jpg" alt="" class="fr-fic fr-dii fr-draggable " style="" /></p></blockquote><p></p>
[QUOTE="i_wanna_fly, post: 234970, member: 1553"] Конечно чувствувам дека го насочувам животот кон она што сакам да бидам, она што сакам да го направам, на патот до исполување на сите мои желби. Не се многу, ама сепак тука е. Бев себична. Мислев дека секого и сешто можев да задржам за себе. Сум се лажела. Деновиве ми поминаа во учење од сабајле до вечер, голтање на големи бели пилули на секои осум часа, икс килограми испиен чај и едноставно преголеми болки предизвикани од метеопатијата за да можам да ги опишам. Е тоа. Утрово полагав физика. Тешко ми беше да се сконцентрирам, ми недостигаше нешто. Ќе успеам ли да издржам? Мислам дека да. Луцидни соништа. За мене непознат термин до пред некое време. Прочитав некаде дека треба да ги запишувам веднаш штом ќе се разбудам. Чудни се. Неверојатно реални. Необично искуство. Некој ден ќе се навраќам на нив и ќе ги читам. И сфатив конечно. Сфатив дека живото досега ми се вртел во круг. Исто како планетите околу СОНЦЕТО. Ебате сонцето. Што и мене не ме огреа кога ми требаше? А? Карма? Лоша среќа? Заслуга? Backfire from the universe? Само кога би знаела се. И да. Морам да престанам со ова циклично движење на последици од моите постапки. Не можам да склопам ниедна реченица. Да тибам работата. Почнав да станувам по малку дислексична. Мех, невермајнд... А се што сакав е да го разберам начинот на живот. Сакав да знам како, кога и зошто. Ништо не дознав. Ништо не научив. Нема веќе кој да ме научи. Не е ниту добро, ниту лошо. Зависи од перспективата. Време е да живеам за моментот. Сфатив дека никој не може да живее вечно, ништо не трае вечно... Една година и три дена постара. А се чувстувам како 80 годишна старица. Така требало да биде. И да не е добро, добро е. На крај, се ќе биде во ред. [IMG]http://ilike.mk/wp-content/uploads/images/2013/04/poster4.jpg[/IMG] [/QUOTE]
Внеси Цитати…
Верификација
Каква боја е снегот?
Испрати мислење
Форум
Црнобело форум
Општи муабети
Личен дневник
На врв
Bottom