Темава не припаѓа овде, но не знаев каде да ја ставам зошто нема подфорум Наука, па нека стои тука, ако сакате преместете ја. Еве неколку општи брзи факти, википедијаигугл-стајл, пошто сум мрза.
The Pale Blue Dot.
Малата точка е планетата Земја, фотографирана од оддалеченост од 6 милијарди километри, од вселенското летало Војаџер 1, во 1990та година. Војаџер 1 бил лансиран во 1977 година и по речиси 13 години патување, бил ротиран спрема Земјата со цел да ја слика нашата планета од таа 'огромна' далечина. Огромна во наводници зошто во споредба со универзумот, таа оддалеченост е ништожна и пре-пре-премала. Ме мрзи да го барам точниот процент, знам дека имаше купишта нули.
Морам да го цитирам Карл Саган - клик на спојлерот.
Ова се планетите од нашиот планетарен систем во споредба со Сонцето.
Ова е сонцето во споредба со други ѕвезди.
П.С. Има мала грешка на сликава, Бетелгез е поголема од Антарес, но не е најголемата откриена ѕвезда, има и поголеми.
Ова е нашата галаксија, Млечен Пат.
Дури и најголемата ѕвезда е само една точка во споредба со Млечниот Пат. Во нашата галаксија постојат отприлика од 100 до 400 милијарди ѕвезди. Најблиската слична (спирална) галаксија ни е Андромеда, која е оддалечена околу 2,5 милиони светлосни години (една светлосна година = 9.5 трилиони километри).
Hubble Ultra-Deep Field
Сликава опфаќа само еден тринаесет-милионити дел од ноќното небо. На неа има околу 10.000 галаксии. Секоја од овие галаксии има од десет милиони до еден трилион ѕвезди. Се претпоставува дека постојат од 125 до 500 милијарди галаксии во нашиот универзум, а можеби и повеќе. Сепак, универзумот е 95 проценти празен простор. Сите космички тела, планети, ѕвезди, соѕвездија, галаксии, сите космички елементи заедно претставуваат едвај бедни 5 проценти.
За крај, има доста познат интерактивен вебсајт кој одлично ја доловува енормноста на универзумот, ако никогаш не сте го посетиле, кликнете на линкот. Вреди. (ако ги игнорирате религиозните расправии in the comment section bellow)
Линк: Scale of the Universe
The Pale Blue Dot.
Малата точка е планетата Земја, фотографирана од оддалеченост од 6 милијарди километри, од вселенското летало Војаџер 1, во 1990та година. Војаџер 1 бил лансиран во 1977 година и по речиси 13 години патување, бил ротиран спрема Земјата со цел да ја слика нашата планета од таа 'огромна' далечина. Огромна во наводници зошто во споредба со универзумот, таа оддалеченост е ништожна и пре-пре-премала. Ме мрзи да го барам точниот процент, знам дека имаше купишта нули.
Морам да го цитирам Карл Саган - клик на спојлерот.
Look again at that dot. That's here. That's home. That's us. On it everyone you love, everyone you know, everyone you ever heard of, every human being who ever was, lived out their lives. The aggregate of our joy and suffering, thousands of confident religions, ideologies, and economic doctrines, every hunter and forager, every hero and coward, every creator and destroyer of civilization, every king and peasant, every young couple in love, every mother and father, hopeful child, inventor and explorer, every teacher of morals, every corrupt politician, every "superstar," every "supreme leader," every saint and sinner in the history of our species lived there-on a mote of dust suspended in a sunbeam.
The Earth is a very small stage in a vast cosmic arena. Think of the endless cruelties visited by the inhabitants of one corner of this pixel on the scarcely distinguishable inhabitants of some other corner, how frequent their misunderstandings, how eager they are to kill one another, how fervent their hatreds. Think of the rivers of blood spilled by all those generals and emperors so that, in glory and triumph, they could become the momentary masters of a fraction of a dot.
Our posturings, our imagined self-importance, the delusion that we have some privileged position in the Universe, are challenged by this point of pale light. Our planet is a lonely speck in the great enveloping cosmic dark. In our obscurity, in all this vastness, there is no hint that help will come from elsewhere to save us from ourselves.
The Earth is the only world known so far to harbor life. There is nowhere else, at least in the near future, to which our species could migrate. Visit, yes. Settle, not yet. Like it or not, for the moment the Earth is where we make our stand.
It has been said that astronomy is a humbling and character-building experience. There is perhaps no better demonstration of the folly of human conceits than this distant image of our tiny world. To me, it underscores our responsibility to deal more kindly with one another, and to preserve and cherish the pale blue dot, the only home we've ever known.
The Earth is a very small stage in a vast cosmic arena. Think of the endless cruelties visited by the inhabitants of one corner of this pixel on the scarcely distinguishable inhabitants of some other corner, how frequent their misunderstandings, how eager they are to kill one another, how fervent their hatreds. Think of the rivers of blood spilled by all those generals and emperors so that, in glory and triumph, they could become the momentary masters of a fraction of a dot.
Our posturings, our imagined self-importance, the delusion that we have some privileged position in the Universe, are challenged by this point of pale light. Our planet is a lonely speck in the great enveloping cosmic dark. In our obscurity, in all this vastness, there is no hint that help will come from elsewhere to save us from ourselves.
The Earth is the only world known so far to harbor life. There is nowhere else, at least in the near future, to which our species could migrate. Visit, yes. Settle, not yet. Like it or not, for the moment the Earth is where we make our stand.
It has been said that astronomy is a humbling and character-building experience. There is perhaps no better demonstration of the folly of human conceits than this distant image of our tiny world. To me, it underscores our responsibility to deal more kindly with one another, and to preserve and cherish the pale blue dot, the only home we've ever known.
Ова е сонцето во споредба со други ѕвезди.
П.С. Има мала грешка на сликава, Бетелгез е поголема од Антарес, но не е најголемата откриена ѕвезда, има и поголеми.
Ова е нашата галаксија, Млечен Пат.
Дури и најголемата ѕвезда е само една точка во споредба со Млечниот Пат. Во нашата галаксија постојат отприлика од 100 до 400 милијарди ѕвезди. Најблиската слична (спирална) галаксија ни е Андромеда, која е оддалечена околу 2,5 милиони светлосни години (една светлосна година = 9.5 трилиони километри).
Hubble Ultra-Deep Field
Сликава опфаќа само еден тринаесет-милионити дел од ноќното небо. На неа има околу 10.000 галаксии. Секоја од овие галаксии има од десет милиони до еден трилион ѕвезди. Се претпоставува дека постојат од 125 до 500 милијарди галаксии во нашиот универзум, а можеби и повеќе. Сепак, универзумот е 95 проценти празен простор. Сите космички тела, планети, ѕвезди, соѕвездија, галаксии, сите космички елементи заедно претставуваат едвај бедни 5 проценти.
За крај, има доста познат интерактивен вебсајт кој одлично ја доловува енормноста на универзумот, ако никогаш не сте го посетиле, кликнете на линкот. Вреди. (ако ги игнорирате религиозните расправии in the comment section bellow)
Линк: Scale of the Universe