1. Еј...супер што го посетуваш Црнобело форумот. Слободно регистрирај се и приклучи ни се во дискусиите!

Поезија и проза на друг јазик

Дискусија во форумот 'Поезија и проза' започната од Hip.Hop_MKD, 18 февруари 2012.

  1. Iris*

    Iris* Староседелец

    Зачленет на:
    30 јануари 2014
    Мислења:
    756
    Допаѓања:
    1,282
    San bez snivača

    Iza mene neće ostati
    čak ni tuga.
    Osmijeh će ko duga
    nadvit se iznad plača.
    Iza mene će ostati
    samo san
    koji se neće moći sjetiti
    Ni svog snivača.
     
    На İncognito му/ѝ се допаѓа ова.
  2. İncognito

    İncognito Староседелец

    Најактивен член

    Зачленет на:
    31 август 2013
    Мислења:
    2,481
    Допаѓања:
    3,756
    Danas je bio najgori dan ikad
    I ne pokušavaj da me ubediš da
    U svakom danu ima nečeg dobro
    Zato što, kad se bolje razmisli,
    je svet veoma zlo mesto
    Čak i da
    Neko dobro se povremeno pojavi
    Zadovoljstvo i sreća ne potraju
    A nije istina da
    Sve je u umu i srcu
    Jer
    Prava sreća ne može se zadobiti
    Samo ako je nečije okruženje dobro
    Nije tačno da dobro postoji
    Sigurna sam da se možete složiti da
    Realnost
    Stvara
    Moj stav
    Sve je van moje kontrole
    A ni za milion godina nećeš me čuti kako kažem
    Danas je bio dobar dan

    А сега читај од доле нагоре;)
     
    На Iris* му/ѝ се допаѓа ова.
  3. Iris*

    Iris* Староседелец

    Зачленет на:
    30 јануари 2014
    Мислења:
    756
    Допаѓања:
    1,282
    Ove su riječi crne od dubine,
    ove su pjesme zrele i bez buke.
    - One su, tako, šiknule iz tmine,
    i sada streme ko pružene ruke.

    Nisam li pjesnik, ja sam barem patnik
    i katkad su mi drage moje rane.
    Jer svaki jecaj postati će zlatnik,
    a moje suze dati će đerdane.

    No one samo imati će cijenu,
    ako ih jednom, u perli i zlatu,
    kolajnu vidim slavno obješenu,
    ljubljeno dijete, baš o tvome vratu.
     
    На İncognito му/ѝ се допаѓа ова.
  4. Хептаграм XI

    Хептаграм XI Староседелец

    Зачленет на:
    26 мај 2013
    Мислења:
    1,722
    Допаѓања:
    880

    "O life of this our spring! why fades the lotus of the water?
    Why fade these children of the spring? born but to smile & fall.
    Ah! Thel* is like a watry bow. and like a parting cloud.
    Like a reflection in a glass. like shadows in the water.
    Like dreams of infants, like a smile upon an infants face.
    Like the doves voice. like transient day, like music in the air:
    Ah! gentle may I lay me down and gentle rest my head.
    And gentle sleep the sleep of death. and gentle hear the voice
    Of him that walketh in the garden in the evening time.

    The Lilly of the valley breathing in the humble grass
    Answerd the lovely maid and said, I am a watry weed,
    And I am very small, and love to dwell in lowly vales:
    So weak the gilded butterfly scarce perches on my head
    Yet I am visited from heaven and he that smiles on all."
    - Book of Thel, William Blake

    * Thel – The word in Greek (θέλ) means “will” or “wish” or “desire.”
     
  5. Iris*

    Iris* Староседелец

    Зачленет на:
    30 јануари 2014
    Мислења:
    756
    Допаѓања:
    1,282
    Bezimena

    Poveriću ti jednu tajnu Vreme si ti
    Vreme je žena Ono oseća
    Potrebu da mu se udvara i da se klekne
    Pred njegove noge kao kad se haljina raširi
    Vreme je kao kosa beskrajna
    Očešljana
    Ogledalo koje dah zamućuje i dah razbistrava
    Vreme si ti koje spava u zoru kad se budi
    I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo
    Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena
    Tu moru vremena zaustavljenu kao krv u venama plavim
    I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena
    Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji
    I ja znam da ne treba razbijati čaroliju
    Mnogo je gore nego da te osetim stranom
    Da bežiš sa mislima izvan nas
    I srcem već u nekom drugom veku
    Bože moj kako su reči teške A u stvari jeste to
    Moja ljubav iznad zadovoljstava
    Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca
    Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik
    I ako ti ne dišeš gušim se
    I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom
    Veliku tajnu hoću da ti kažem Svaka reč
    Na mojoj usni sirotica je koja prosi
    Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom
    I zato ja kažem tako često da te volim
    U nedostatku dovoljo jasnog kristala izraza koju bi ti stavila sebi oko vrata
    Ne vređaj se zbog mog prostačkog govora
    Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri
    Reći ću ti veliku tajnu Ja ne znam
    Da govorim o vremenu koje na tebe liči
    Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim
    Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice
    Mašu rukom pošto su vozovi otišli
    Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza
    Hoću da ti kažem veliku tajnu Bojim se tebe
    Bojim se onog što te prati večerom ka prozorima
    I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju
    Bojim se vremena brzog i laganog bojim se tebe
    Hoću da ti kažem veliku tajnu Zatvori sva vrata
    Lakše je umreti nego voleti
    Zato ja sebe mučim životom
    Ljubavi moja.
     
    На İncognito и antonio им се допаѓа ова.
  6. Iris*

    Iris* Староседелец

    Зачленет на:
    30 јануари 2014
    Мислења:
    756
    Допаѓања:
    1,282
    Okreneš glavu na drugu stranu
    Okreneš glavu na drugu stranu,
    kad se prepoznaš u mojim besmislenim mislima.
    Najradije bi pobegla iz prošlosti,
    al’ ne pitaš se ti da li ću te pustiti iz sećanja.
    Nečeg se stidiš, ja ne,
    ne zameram ništa ni tebi, ni sebi,
    svako od nas trošio je svoj džeparac, sitniš srca,
    osmislio, ili obesmislio i ljubav i život,
    onako kako je najbolje umeo.
    Još uvek želim da ti je bolje nego meni
    i jedino me još raduje da mi gore ne može biti,
    što, ako je Boga i pravde, znači da ti je dobro,
    da bolje ne može biti.
    Čuvaj to dobro, trebaće ti sve više,
    biće ga sve manje, nestašica je ljudi.
    Faliću ti, al’ nećeš priznati da ti falim baš ja,
    nadaćeš se da tek treba nekog da sretneš:
    “valjda se neko i za mene rodio”,
    a nećeš znati da je baš taj, što je za tebe rođen, umro
    i da se uzalud nadaš nekom boljem od njega.
    Uverena da te se ne tiču moje neproživljene misli,
    okreneš glavu na drugu stranu,
    da nam se pogledi na život slučajno ne bi sreli,
    da ne vidimo koliko se razlikuju od onoga kakvi smo.
    Okreneš glavu na drugu stranu,
    kao dete kad zažmuri i kaže: “Ne vidiš me”.
     
    На Prashina му/ѝ се допаѓа ова.
  7. Iris*

    Iris* Староседелец

    Зачленет на:
    30 јануари 2014
    Мислења:
    756
    Допаѓања:
    1,282
    MALI KAMERNI NOKTURNO

    Nikad te niko neće ovako tesno grliti
    uznemirenu i belu.

    Ja sam mornar bez kompasa
    kome uvek polude ladje.

    Nikad ti niko neće
    ovako u krvotok uliti
    poslednju nežnost celu,
    i pronaći u tebi i nadu i beznađe.

    Nikada više nećes
    ovako divno truliti
    u običnom hotelu,
    a ne želeti ipak odavde da izađeš.

    Ti si najukusnija krv sveta
    koju sam upio hlebom
    mog mrkog trbuha.

    Ti si so sa oteklih usana
    koje smo oljuštili očnjacima
    i prosuli po mojim bedrima
    i tvojim dojkama.

    Ti si najbeskonačnije,
    najubitačnije nebo
    kraj mog rumenog uha.

    Najbesramnija devojka
    koju sam sreo među ženama.

    Najstidljivija žena
    koju sam sreo među devojkama.

    Kad ti izgovaram ime,
    usta su mi puna krzna,
    i tamjana,
    i cveća,
    i mesa.

    U očima mi grme grčevi svetlosti.
    U temenu se protežu
    grobovi grbavi.

    Kad ti izgovaram ime,
    sav sam popljuvan,
    i čist,
    i mek,
    i grešan,
    i besan.

    I polumrtav od ljubavi.
    Vidiš koliko mi odjednom
    razrokih zvezda
    zoblje sa dlana,
    zubima od zrele zobi.

    Čuješ kako mi vinogradi
    štucaju u džigerici,
    i seme iz mesa
    svetluca kao svitac pod čokoćem.

    Naučio sam da uz tebe ričem,
    i naričem,
    i milujem,
    i drobim.

    Kad ti izgovaram ime,
    sav sam ošamućen od sunca,
    i bezbroj zamorenih reči
    u ošurenom grlu mi klokoće.

    Vidiš kako sam ti ovo srce
    od riđeg cica
    noktima zakovao
    za obnaženi levi rever.

    Pod pazuhom sam ti otkrio
    toliko mnogo ptica
    koliko nikad odjednom
    nije video ovaj beskrilni sever.

    Hoću da mi zenice pokipe
    između tvojih trepavica.

    Da budeš ravna od podavanja
    i do kostiju prosta od prkosa.

    Hoću da sva lica,
    od mrtvačkih sanduka
    do dečjih kolica,
    imaju tvoje prve bore oko usana
    i pege oko nosa.

    Ovo ti se svetim
    u ime svih onih koji su te želeli
    po vozovima,
    po šetalištima,
    po bioskopima,
    a nikad ih nisi dotakla.

    Ovo sam se nagutao tvoje plave haljine
    za sve preživele i nedoživele žeđi,

    za sve što mi se u temenu klati
    i u ramenima visi.

    Ti si ono najlepše što sam uselio
    u oči zelene od stakla,
    u oči žute od gleđi.

    Ti si sve ono što jesi.
    I sve ono što nisi.

    Britvom ću morati
    da te ljuštim sa sebe,
    da te do krvi, kao krljušt, skidam.

    Moraću da te otkidam
    kao ljušturu školjke
    uraslu u škrapu krečnu.

    Jer video sam te svu.
    Do stida.
    I mnogo dublje od stida.

    Jer video sam te večnu,
    i isprljanu,
    i mlečnu.

    Zaboraviću ti usne na trbuhu,
    kao beduin dve preklane kamile
    u pustinji bez vode.

    Sto vekova ću ostati ukopan korenjem
    u bele peskovite bregove
    tvog užarenog tla.

    Sto vekova ću zbog tebe
    noktima da se krstim
    i kutnjacima molim.

    Mesečinu ću kao ražanj
    u grkljan da zabodem.

    Sto vekova ću ovako da te volim,
    užasno da te volim,
    sav od paperja i sav od zla.

    Beži zato dok možeš!

    Ja sam već hiljadu suša
    ovom krvlju nadojio.

    Beži!
    Ja sam već hiljadu potopa
    ovim mesom potopio.

    Ja sam Crvenkapa koja večera vukove.

    Spasavaj se.
    Silazim ti u utrobu kao noćna smena
    u rudnik srebra.

    Kad ti izgovaram ime,
    ja sam i smešan i velik,
    kao bog
    koji se u jesen neizlečivo opio,
    pa skita po vojničkim igrankama,
    namiguje na ptice
    i deli okolo svoja poslednja rebra.
     
  8. violetmoon

    violetmoon Модератор
    Член на администрација

    Зачленет на:
    11 декември 2012
    Мислења:
    2,615
    Допаѓања:
    5,688
    [​IMG]
     
    На İncognito му/ѝ се допаѓа ова.

Сподели: