Омилени стихови

Lena

Poétesse
12 октомври 2012
4,155
7,687
1,183
земјата на чудата
Големото Ништо ( אין )
Ништо е Искушението, Ништо е Животот, Ништо е Смртта!
Ништо е и Промената, Ништо е и постојаноста!
Ништо е страдањето, Љубовта, и Омразата!
Се е Ништо додека Духот бара низ Материјата!Ништо вредно не е Сенката која паѓа на Душата освен Мајстор кој ја води по Патеката.
Ништо не е ни Тагата освен Сенка која поминува безшумно,
како и Сенката на Земјата.
Колку поголема е Сенката,
толку поголемо Сонце-Ѕвезда ја води Душата низ нејзините лавиринти на Спознавање!
Сенката поминува, но она што останува, е причинителот непознат!
Ништо е Патеката на Змијата, Ништо е и Пламениот меч низ Неа!
Ништо е и Бесконечната Вселена!

Од ова Ништо настанаа Десетте Илјади Светови!
Од ова Ништо се појавии и Портата на Смртта, последната Тајна за Човекот!
Од ова ништо се појави Кабс! Прикриен со Ку!
Но како да се помине?
Тајна над Тајните!

Ако ова Се-Ништо застане некогаш на патот на Душата,
Aко ова Се-Ништо биде причина за да се запраша Душата: ЗОШТО и каде понатаму,
Нека кучињата на затоа ја задават на својот пат низ Пустината низ која не минуваат патишта,
И низ која сите Вистински Патишта се Скриени од бесната игра на ветерот.

Можеби само така Умот ослободен од Материјата ќе Пресуди Правилно!
Нека Душата се Избори со Бесниот Ветер на Смртта!
Нека Душата Помине низ Ветриштата на Искушението
исчистена преку трикратно поминување низ Портите.

Нека Помине!!
Но,нека помине Не Мртва, туку како Жива Скулптура од чист Алабастер,
осветлувајќи ги сопствените носачи
Нека помине и каже: биди силен! Тогаш ќе можеш да поднесеш повеќе радост.
Нека помине и каже: Но, надмини! надмини!
И нека каже по трет пат : Стреми се секогаш кон повеќе!

И на крај:
Слушнете ме, вие луѓе што воздивнувате! Јадовите на болката и тагата Оставени се на мртвите и тие што умираат,
Народот којшто се уште не ме познава.
Тие се мртви, тие луѓе; тие не чувствуваат.
Ние не сме за бедните и тажните: господарите на земјата се нашите роднини.

Нека Искушенијата ви бидат Најсвирепи Искуствата по Патот наречен Живот!
Нека Успехот на нивното поминување, ваша света Задача!
Тоа е мојот Благослов! Тоа е мојата Надеж!

П.С. Инспирирано од Ѕвездата која ги Осветлува моите патеки низ Универзумот!
Нека што побргу застане цврсто на Земјата, бидејќи се на Земјата , е создадено за Нејзината Игра низ патеките на Материјата!


Ps.
Telemitska, motiviracka,dlaboka
 

Lena

Poétesse
12 октомври 2012
4,155
7,687
1,183
земјата на чудата
"We are the black swans
the women who swim.
Who fly at night.
Who are the night.
Our golden feet touch
quiet water, skim
shining surface, plunge deep
to make currents in dark weeds.
We come and go.
We know each other's
names, each other's dreams;
we dream each other.
Dream the flight
past ragged moon,
past singing stars,
and it comes true.
Dream the telling,
the shapes of rain
and frogs and light,
and it comes true.
We are the wings.
We reach for wind
and make it ours;
we become the wind.
Our words are swan words,
black and full.
We go distances,
return, endure."
~Katharyn Howd Machan
 
  • Ми се допаѓа
Реакции: cakar_ulav

Outrider

A Witty Cat
Член на администрација
23 мај 2013
5,405
5,905
1,683
Disco
Mud and Rain
By Siegfried Sassoon

Mud and rain and wretchedness and blood.
Why should jolly soldier-boys complain?
God made these before the roofless Flood
Mud and rain.

Mangling cramps and bullets through the brain,
Jesus never guessed them when He died.
Jesus had a purpose for His pain,
Ay, like abject beasts we shed our blood,
Often asking if we die in vain.

Gloom conceals us in a soaking sack
Mud and rain...
 

Lena

Poétesse
12 октомври 2012
4,155
7,687
1,183
земјата на чудата
Рекоа
Ми рекоа краток е животот ...
Им кажав зависи со кој и како го живееш.
Ништо не е готово дур не запее дебелата,
а мојава е коски и кожа .
Жив сум и сиров као суши.

Ми рекоа некад многу си мрачен ...
Им кажав некад таков е животот.
Во магла и со розеви цвикери не се глеа.
Некад вие сте облаци што ми го криете сонцето.

Ми рекоа многу зборуваш ...
Им кажав многу сум видел .
Ваљда иам шо да кажам.

Ми кажаа ти иам зборови видено негде ...
Им кажав не пробуем да измислам топла вода.
Големите умови размишљаат слично.

Ми кажаа стар си ...
Одговорив, не !!!
Косава уше нема седи влакна.
Полека мудар станувам ...

Ми кажаа многу плукаш ...
Им кажав уше иам цокули по лицево и градиве .

Ми кажаа превише леташ ...
Им кажав друг ми покажа као се праат криља.
Научив и без нив да заебам гравитација.

Ми кажаа не можеш ...
Им одговорив , ќе пробам
сум паѓал на колена,
а уше стојам на нозе .

Ми кажаа ти фали метафора ...
Им кажав ...
Ви фали зен .

Ми кажаа далечен стана ...
Им кажав очите ви глеаат подалеку
и читаат букви шо не ги знате.
Ми кажаа не можеш,
А ја не сакав .



by Јордан Камчев
 
Последна промена:

Luckky

Upright
22 февруари 2012
2,636
5,812
1,153
31
Western Sky, Land of Oz.
“I read her eyes like
paragraphs and her tears
like chapters
for she didn't have much
to say with words, but rather,
silence.
And never let them tell you
that silence, isn't beautiful.
For silence is what happens
when words fall asleep
and you must carry the belief
that one day they will
wake up inside of you.”
...
There was a reason
that she was so
romantic about the moon.
It never asked her questions or begged
for the answers nor
did she ever have to prove herself to it.
It was always just there - shinning
and in way most humans can't understand : listening.
 
  • Ми се допаѓа
Реакции: lady_blue and violetmoon

Feline

Истакнат Член
18 февруари 2014
15
12
113
Remembering home

On the 10th of December in 1935
I was born - an imperfect dead man.
Years will follow years and one day I know
I shall become a perfect dead man.
When that day comes
I will think of
the cherry trees
in the garden
of a small sunny house
in the city of Aomori, in the town of Uramachi
in the village of Aza Hashimoto-
a tree that reached out over the wall,
that grew too much towards
the outside.
I will know that day has come
to grow from the inside.

When I was a child
I was good at imitating
a train
I knew the end of the world
existed, but only
in my own dream.

-Shuji Terayama
 

Mystique

Староседелец
18 јуни 2012
753
1,413
1,103
Во последно време многу многу омилени стихови...посебно болдираното.

When the days are cold
And the cards all fold
And the saints we see
Are all made of gold

When your dreams all fail
And the ones we hail
Are the worst of all
And the blood’s run stale

I wanna hide the truth
I wanna shelter you
But with the beast inside
There’s nowhere we can hide


No matter what we breed
We still are made of greed
This is my kingdom come
This is my kingdom come

When you feel my heat
Look into my eyes
It’s where my demons hide
It’s where my demons hide
Don’t get too close
It’s dark inside
It’s where my demons hide
It’s where my demons hide


At the curtain’s call
It's the last of all
When the lights fade out
All the sinners crawl

So they dug your grave
And the masquerade
Will come calling out
At the mess you made

Don't wanna let you down
But I am hell bound
Though this is all for you
Don't wanna hide the truth

No matter what we breed
We still are made of greed
This is my kingdom come
This is my kingdom come

When you feel my heat
Look into my eyes
It’s where my demons hide
It’s where my demons hide
Don’t get too close
It’s dark inside
It’s where my demons hide
It’s where my demons hide

They say it's what you make
I say it's up to fate
It's woven in my soul
I need to let you go

Your eyes, they shine so bright
I wanna save that light
I can't escape this now
Unless you show me how
 

Outrider

A Witty Cat
Член на администрација
23 мај 2013
5,405
5,905
1,683
Disco
London (William Blake)

I wander thro' each charter'd street,
Near where the charter'd Thames does flow.
And mark in every face I meet
Marks of weakness, marks of woe.

In every cry of every Man,
In every Infants cry of fear,
In every voice: in every ban,
The mind-forg'd manacles I hear

How the Chimney-sweepers cry
Every blackning Church appalls,
And the hapless Soldiers sigh
Runs in blood down Palace walls

But most thro' midnight streets I hear
How the youthful Harlots curse
Blasts the new-born Infants tear
And blights with plagues the Marriage hearse

http://www.speedyshare.com/CXz4g/blake-london.mp3 (that accent...:))
 

Lena

Poétesse
12 октомври 2012
4,155
7,687
1,183
земјата на чудата
Не знам од кого е,ми ја пратија по маил..

Ти никогаш не виде која сум јас...

Јас ли?! Јас сум детето што се радува на оние мали и неважни за другите нешта.
Јас сум детето што открива во секој сончев зрак убавина.
Јас сум детето со невина широка насмевка.
Јас ли?! Јас сум детето што често прави грешки, без да сака и без лоша умисла…
Јас сум детето во чии очи понекогаш има солзи.
Јас сум девојката со големи сјајни очи. Во нив ќе откриеш чиста, недопрена љубов, без место за солзи.
Јас сум девојката што верува дека нема невозможни работи. Ќе ја допрам и месечината иако знам дека ќе ме изгори.
Јас ли?! Јас сум девојката што премногу зборува и ја подарува својата доверба само така…А после ги собирам парчињата од мојата ограбена душа. Јас сум девојката со големи мечти, понекогаш и нереални, која никако да се откаже и покрај се…
Јас ли?! Јас сум таа чие срце било кршено, таа што се колнела дека нема повеќе да верува, но повторно поверувала…
Јас сум жената која преживеала премногу, но не барај тага во мене, нема да ја најдеш.
Јас сум таа што паѓа и наоѓа сили да стане, јас сум таа што многу одавна требаше да престанам да верувам и да се надевам и да ја избришам љубовта како да не постои, но не го направив тоа!
Јас сум жената што никогаш не губи вера. После дожд, сум научила дека секогаш сонцето изгрева!
Јас ли?! Јас сум жената што ќе ти подаде рака кога ќе паднеш. И покрај тоа што пред малку ти ме фрли на земјата…
Јас ли?! Верна на себе си останав!
Јас ли?! Пред тешкотиите никогаш не се предадов!
Јас ли?! И скршена, пак можам да сакам!
Јас ли?! Се што имав…се раздадов!
И не жалам!!!