Извадоци од книги

Dionaeam

Полноправен Член
20 јуни 2013
33
69
18
Најемотивниот текст што сум го сретнал во последниве 5 години.

Се надевам дека тоа што го одложував со месеци не било премногу егоистично. Белки нема на крајот да испадне дека сум мислел само на себе.
Ама, не беше така. Тие што добро не познаваа мене
и Бошко мој, многу добро знаат дека тоа не е така.

И додека мојата највозрасна пријателка во животот, Баба Маца се договараше со ветеринарот по телефон, јас на Бошко мој му го подготвував неговото крајно и вечно пребивалиште. Една голема кутија за чизми, во која му ја постелив неговата најомилена маица во која обожуваше да се завитка пред спиење.

Дрес на нашата фудбалска репрезентација.

Сега ќе го има на себе засекогаш.
До крајот на вечноста.

Бошко мој, патриотот.

За тоа време, сам во кујната си плачев тивко.
Концентарцијата на тагата беше на ниво поголемо од дозволената квота. Тагата е навистина тешка болест.

Бошко лежеше до печката. Се грееше.
Како да претчувствуваше нешто.

Дојде времето за разделба.
Имавме на располагање околу половина час, дури да дојде Ветеринарот. Од фрижидерот го извадив неговиот последен оброк.
Три огромни парчиња мортадела.
Обожуваше мортадела.
Ја вшмукуваше како правосмукалка.
Секогаш кога му го давав тој негов спецiјалитет,
прво ги вадев големите топченца бибер кои се ставаат внатре за подобар вкус. Затоа што биберот е строго забранет во менито за кучињата.
Овојпат не го извадив биберот.
И така и така не може да му наштети повеќе.

Потоа се напи водичка.
И пак ми се бутна во рацете.
Како да се намести.
За крај.

Луѓе мои, што попрво да му направиш некому за кого знаеш дека нема да го видиш никогаш повеќе?
Колку силно треба да го гушкаш?
Го бакнував Бошко мој по муцката, по ушите, по очите, го стегав толку многу што се плашев дека ќе му ја земам душата уште пред да дојде ветеринарот.

Излеговме во дворот.
Баба Маца седеше во клацкалката и како да не сакаше да ни се меша во последните заеднички моменти. Бошко мој почна да се прозева.
Како да му се спиеше.

Сега ќе заспиеш, пријателче мое...

Ветеринарот дојде на закажаната егзекуција.

“Мене ли ми припадна таа неблагодарна улога?“

Да пријателе, ама хумана.

Не го испуштав Бошко мој од рацете.
Како некоја сурогат мајка која одеднаш не сака да чуе да го даде детето според договорот.
Сепак, ова е тоа.
Ова е моментот за кој размислував уште откако го земав Бошко мој. Моментот кога останувам без него.

Ветеринарот ја подготвуваше инекцијата.
Тогаш последен пат го гушнав.
Ме лизна по носот само еднаш. Како за последен пат.
Толку му беше. И снагата и желбата.

Му го покрив главчето со дланката.
Ветеринарот го направи своето.

“Ова делува многу бргу. Нема ни еден момент да се мачи, ти гарантирам“

Потоа го спуштив Бошко мој на тревата.
Тој, стоеше уште малку, а потоа само легна на тревата,
Ја зазема својата поза на египетска сфинга.
Рацете испружени напред, ушите исправени, главата подигната нагоре и поглед...во непознато.

Тогаш веќе не можев да гледам.
Истрчав од дворот.
Тргнав низ селото.
Не знаев точно каде одам, знаев само дека морам да
се движам затоа што целото тело ми трепереше.
Тогаш сакав да се напијам нешто. Било што.
За душа на Бошко мој.
И за своја душа.
И за комплетна глупост.

Прирачник за Анти Анти-Алхохоличари - Игор Џамбазов.
 

Redhead

Bookworm
23 февруари 2012
1,060
2,039
1,133
Neverland
"Мажите ја сакаат војната затоа што таа им овозможува да изгледаат сериозни.
Зашто замислуваат дека кога има војна жените не им се смеат.
Затоа што во војната можат да и' дадат на жената статус на предмет.
Тоа е големата разлика меѓу половите.
Мажите гледаат предмети,а жените гледаат односи помеѓу предметите.
Дали тие предмети се потребни едни на други,дали се сакаат меѓусебно,дали си одговараат едни на други.
Тоа е посебна димензија на чувствата која ние мажите не ја поседуваме,онаа димензија заради која војната на сите вистински жени им изгледа одвратна - и апсурдна."

Џон Фаулс - Волшебникот
 
  • Ми се допаѓа
Реакции: Марија and Luckky

Outrider

A Witty Cat
Член на администрација
23 мај 2013
5,405
5,905
1,683
Disco
Мажите ја сакаат војната?! :eek:
Не сум знаел дека мажите одвај чекаат да умрат, останат инвалиди или го загубат разумот за нечиј интерес. So wrong, on so many levels. Има и такви ама се безначајно малцинство.
Нема разлика во власта дали се работи за маж или жена. Викторија, неугледна дебела баба, кралица на Британија, започнала еден куп војни and she made Caesar look like a whimp. Елизабета прва, крвавата Мери, Маргарет Тачер, Беназир Буто, Индира Ганди..... meh... сигурно не биле вистински жени lol инаку нема да праќале раја да гине за нивни интереси.

Еве што запишал еден поет кој бил во војна...

Have you forgotten yet?
For the world's events have rumbled on since those gagged days,
Like traffic checked while at the crossing of city-ways:
And the haunted gap in your mind has filled with thoughts that flow
Like clouds in the lit heavens of life; and you're a man reprieved to go,
Taking your peaceful share of Time, with joy to spare.
But the past is just the same, and War's a bloody game

Have you forgotten yet?
Look down, and swear by the slain of the War that you'll never forget.

Do you remember the dark months you held the sector at Mametz
The nights you watched and wired and dug and piled sandbags on parapets.
Do you remember the rats; and the stench
Of corpses rotting in front of the front-line trench
And dawn coming, dirty-white and chill with a hopeless rain?
Do you ever stop and ask, "Is it all going to happen again?"

Do you remember that hour of din before the attack
And the anger, the blind compassion that seized and shook you
As you peered at the doomed and haggard faces of your men?
Do you remember the stretcher cases lurching back
With dying eyes and lolling heads - those ashen-grey
Mask of the lads who once were keen and kind and gay?

Have you forgotten yet?
Look up, and swear by the green of the spring that you'll never forget.

(Siegfried Sassoon, poetry collection `Aftermath`, Heinemann, 1920)

П.С. Зборот gay тогаш не значел п***р, туку весел. Подоцна го киднапирале :D
 
  • Ми се допаѓа
Реакции: Lena

Smiley_1996

Истакнат Член
14 февруари 2012
345
802
393
Кумановоoo !
"Zivot tako boli ponekad
Bol tako traje ponekad"


Ne umem sa ljudima. Ne umem ljudima. Sobom. Sama.
Znam. Preslusavam se. Sva svoja dostignuca. Svaku zelju. Svoju?
Vec posumnjam.
Zelela bih iz pocetka. Svaku rec, misao. Sliku. Svaku.
Ljubim. Ljubim.
Nestrpljenje. Gde cu sad...

"- Koliko si vezana za prijatelje i rodbinu?
Celim svojim bicem"


Margita Stefanovic(Osecanja, O.secanja)
 
  • Ми се допаѓа
Реакции: Badgirl and Mrav4e

crvenkapa

Староседелец
15 јануари 2013
235
593
1,093
Сега дури сфаќам дека и среќата и несреќата ги разбираме откако ќе нема со кого да ги делиме. Ги разбираме, зашто дури тогаш се потсилува нашата болка и несоница. И нашата раздразливост: да немаш обѕири кон другите. Сè да се преврти во завист и омраза. И кон познати и кон непознати. Небаре сè што еднаш било твое, некој насилно да ти го зел од раце...“
„Тунел“
 

Mrav4e

Истакнат Член
11 јули 2013
11
13
103
"Сега сум свесен дека набрзо ке умрам, а таа свесност ми е најважната алатка во донесување на големите одлуки во живото. Затоа жто речиси се -- сите надворешни очекувања, сета гордост, сета страв од посрамување или неуспех -- сиве овие работи паѓаат во вода кога си лице в лице со смртта, а останува она само што е вистински важно. Кога си свесен дека ве чека смрт, знаеш како да ја избегнеш стапицата во која паѓаш кога мислиш дека имаш нешто да изгубиш. Веќе си гол. Нема зошто да не си го слушаш срцето..." - Стив Џобс
Стив Џобс - Волтер Ајзаксон
 
  • Ми се допаѓа
Реакции: Smiley_1996

MissChievous

Ingenious
17 февруари 2012
5,085
7,018
1,683
Huntington Beach, California
silence-all-i-want-to-say.tumblr.com
"Happy. Just in my swim shorts, barefooted, wild-haired, in the red fire dark, singing, swigging wine, spitting, jumping, running - that’s the way to live."
Jack Kerouac, The Dharma Bums

“But then they danced down the street like dingledodies, and I shambled after as I’ve been doing all my life after people who interest me, because the only people for me are the mad ones, the ones who are mad to live, mad to talk, mad to be saved, desirous of everything at the same time, the ones who never yawn or say a commonplace thing, but burn, burn, burn…”
Jack Kerouac, On The Road

“And so with the sunshine and the great bursts of leaves growing on the trees, just as things grow in fast movies, I had that familiar conviction that life was beginning over again with the summer.”
F. Scott Fitzgerald, The Great Gatsby

"Things get bad for all of us, almost continually, and what we do under the constant stress reveals who/what we are."
Charles Bukowski, What Matters Most is How Well You Walk Through the Fire
 

Viki4ka

Нов член
12 јули 2013
3
9
3
34
Kavadarci
“Добро а што не ги фрлиш овие разгледници, барем некои?“, извлекувам купче стари божиќни честитки.
“Разгледници никогаш не фрлам.“ Дедо долго ме набљудува. Кога ќе бидеш на мои години, кога луѓето што си ги познавала и си ги сакала цел живот ќе почнат да умираат... ќе посакаш да го зачуваш секој спомен на нив.
“Колку и да е мал.“

Знаеш ли да чуваш тајна? - Софи Кинсела
 

i_wanna_fly

Староседелец
25 јули 2012
649
848
1,093
"Love is not the absence of logic
But logic examined and recalculated
Heated and curved to fit
Inside the contours of the heart"

"Easy" од Tamara Weber, текст од една од тетоважите на Лукас
 

Primrose

Староседелец
14 февруари 2012
683
1,287
1,093
your nightmares....
“A well-known scientist (some say it was Bertrand Russell) once gave a public lecture on astronomy. He described how the earth orbits around the sun and how the sun, in turn, orbits around the center of a vast collection of stars called our galaxy. At the end of the lecture, a little old lady at the back of the room got up and said: "What you have told us is rubbish. The world is really a flat plate supported on the back of a giant tortoise." The scientist gave a superior smile before replying, "What is the tortoise standing on?" "You're very clever, young man, very clever, " said the old lady. "But it turtles all the way down!”

― Stephen Hawking, 'A Brief History of Time'