Ваша поезија

Astrostoper

Активен Член
5 март 2012
224
249
43
колку допири може да се извади од една љубовна сторија
за да ја затвориш книгата на полпат, и да помислиш во ветерот – дололно е
а колку допири ,пак, може да пренесе ветер на друга, далечна страна
за да нема потреба да ја прочита сторијата
а допирите да се секогаш доказ дека љубовта таму постои
независно дали е отворена, затворена, прочитана или не
.
се сретнаа некаде на полпат,
несвесни дека некаде тргнаа
.
а скоро секогаш се помни крајот а не почетокот
почеток е топло лизгање во сеќавањата, слично да детските лизгалишта
крајот крик, скоро до самото небо
среќните научија да ја сакаат таа средина
наполпат
 

MissChievous

Ingenious
17 февруари 2012
5,085
7,018
1,683
Huntington Beach, California
silence-all-i-want-to-say.tumblr.com
Како Феникс, се кренав од сопствениот пепел
Наместо покор, избрав живот полн со борба и ребел
Но кога се бориш за себе, на општеството си терет
Само гласен бунтовник, кој прави проблеми и неред
Зошто живеам како што сакам, но продолжи да с:cenzuraш
Ме чека е:cenzuraн кревет со повеќе од еден скелет!
 

Scars

Староседелец
17 февруари 2012
2,229
3,538
1,143
Целиот ден беше премногу болен за да се потрудам да го заборавам. Не беше рана која туку така времето ја залекува. Не беше болка од која не можеш да спиеш, но со тек на времето отапува. Беше болка која не ми даваше мир. Болка која ми го зема и последното парче гордост и ме натера да се понижам. Мојата искреност молеше да не биде повредена, но залудно. Искрените зборови беа прегазени, чистите солзи беа извалкани. Како и секоја приказна, ветувањата дека ќе те чува и ќе те штити се секогаш лажни, бакнежите со кои те осипува на крајот излегуваат искварени, а приказната била само така рачно напишана на салфетката која ја служат со едно секојдневно ладно макијато колку само да излаже една невина љубов.
Барем да беа болни сеќавања, барем да беа лоши мигови, барем да беше закиселено вино или горко кафе. Барем да можев да го мразам од дното на душата, барем да можев да се вратам назад…
 
  • Ми се допаѓа
Реакции: Gemini and Lady*

The_countess

Истакнат Член
10 јуни 2012
441
545
193
29
Темна
Е оваа ноќ
Седам во својата соба
А се ми се чини
Како шептиш ти
А тоа е само мисла
Морам да спијам
Срцето ми плаче
А утеха немам
Ме мачи тага
О зошто те нема
Те сакам злато мое
Единствено тебе
Види ме вечно
Единствено за мене
 
  • Ми се допаѓа
Реакции: Pica pica and Lena

Bibi@

Староседелец
Најфотограф
1 март 2012
399
743
1,103
Епа ај оди сега па нешто не напиши :rolleyes:

Копнеж

Копнежот е минато
Во мене горат гаволски огнови,толку силно распламтени што допираат до мојата душа.
Ја прават погана.
Мирисот на изгорено го чувствувам.
Ма не постои пожарот,тоа е само имагинација на мојата непроспиена нок.
Секогаш ке копнеам,ако не по тебе,по она што сакав да бидеш.


продолжува...
Предобро.... едвај чекам продолжение :)
 

Saladin

Unbaised
Член на администрација
17 февруари 2012
6,024
9,655
1,683
Normandy
Нешто што некогаш некаде за некого било напишано.

Sorrow
Shadows, haunted by
a feeling that I could die
enourmous pain in my soul,
A tornment of saddness,
Lacrymosa and madness
A handful of tears
for all of these years
For someone I knew
A long time ago
for now she is dead
and I won't see her any more
She was a human
with a heart of an angel though
a soul full of inspiration
that can make your minds flow
in a stream of hopes and dreams
and insouciance of a young boy
I asked my self too many times
What if she lied
What if she died
Would it be ever the same
or would I take the blame
For ever believeing her,
for ever loving her.
Still darkness is set in my heart
from the days that drifted us appart
Lingering in irrelevance and contempt
as she merely touches the death
Shall I ever wake up from this horrible dream
or would she forever be hiding of my screams

By Saladin
 

Hexasto

Истакнат Член
16 февруари 2012
1,095
1,633
113
Македонија
And you bring me to my knees again
All this time, that I can beg you please, yeah
All the times that I felt insecure, yeah
And I lift my burden out the door


I'm on the outside
I'm looking in
I can see through you
See your true colors
'Cause inside you're ugly
You're ugly like me
I can see through you
See to the real you

All this time that I felt like this won't end
Was for you
And I taste what I could never have
It's from you
All those times that I tried, my intention, full of pride
And I waste more time than anyone



All the times that I've cried
All this wasted, it's all inside
And I feel, all this pain, stuffed it down
It's back again
And I lie here in bed, all alone, I can't mend
And I feel tomorrow will be okay
 

melpomena

Енигма
3 март 2012
8,210
17,754
1,673
На сигурно
Епа ај оди сега па нешто не напиши :rolleyes:

Копнеж

Копнежот е минато
Во мене горат гаволски огнови,толку силно распламтени што допираат до мојата душа.
Ја прават погана.
Мирисот на изгорено го чувствувам.
Ма не постои пожарот,тоа е само имагинација на мојата непроспиена нок.
Секогаш ке копнеам,ако не по тебе,по она што сакав да бидеш.


продолжува...


Не,нема да дозволам мојата душа да биде затруена од околни фрустрации.
Мојот свет е само мој.
Нема да дозволам да управува со него ниту една височина.
Го сакам мојот свет,преплавен со копнежи,ги сакам дури и трњето по кои одам.
За ништо не би го сменила.
Копнежот за кој горам ке пронајдам начин како да го изгаснам.
Ти си моја вода,се пролеа низ мене.
Навлезе во моите пори.
Те дочекав како пустински песок и го голтав секој твој млаз.
Секоја твоја капка ме претвараше во оаза.
О,височино,јас чувствувам,во моите вени тече крв.....
 

melpomena

Енигма
3 март 2012
8,210
17,754
1,673
На сигурно
Не гледам.
Ме заслепи затруена светлина.
Очите се прозорци заштитници на душата.
Нека не гледам,така подолго ке чувствувам.
Нека не гледам,така подолго ке се радувам.
Подобро да не гледам.
Кога не гледам потполно уживам.
Нека не гледам,така подлабоко воздивнувам.
Нека не гледам,така бескрајно мечтеам.
Подобро да не гледам.
Нека не гледам.
Така ке можам да го видам сокот од црвен портокал.
Ке ги видам и пчелата и медот.
Така ке можам да го наслушнам будењето.
Нека не гледам.
Само така пак ке можам да осетам како расте допаминот во тебе.
Само така ке можам да го осетам мирисот на маслото низ моите пори.
Нека не гледам.
 
  • Ми се допаѓа
Реакции: Lena and Legioner