Кога пишувам на темава сета се наежувам бидејки сум дете на разведени родители.
Ме крши мислата дека некогаш беа заедно и заедно се грижеа за мене,а денес со татко ми комуницирам преку интернет, а живеам со очув и мајка ми. Многу работи се изменија од тој развод. Татко ми створи фамилија а и мајка ми. Знам дека ме сакаат, дете сум им, но сепак нешто ми фали,нешто е скршено во мене. Пред некој ден барав во очувот некоја замена на татко ми, но не најдов. А татко ми е далеку да ми ја пружи љубовта. Го гледам само летото.
КОГА ЌЕ ОДЛУЧИТЕ ДА СТАПИТЕ ВО БРАК НАПРАВЕТЕ ГО ТОА ОД ЉУБОВ И РАЗМИСЛЕТЕ ДЕКА ТРЕБА ДО КРАЈОТ НА ЖИВОТОТ ДА ЖИВЕЕТЕ СО ТОЈ ПАРТНЕР БИДЕЈКИ ЌЕ НАСТАНАТ ДЕЦА КОИ ЗА НИШТО НЕ СЕ ВИНОВНИ.
ЗАТОА ШТО ЛЕСНО Е ДА СЕ РАСИПЕ ШКОЛО,РАБОТА,СТАН И СЕ ЗАЕДНИЧКО ГРАДЕНО НО ТЕШКО Е ДА СЕ ПОСТИГНЕ СЕТО ТОА ПОНАТАМУ.
Многу родители не го размислуваат ова или пак не им е битно тоа и се разведуваат.
Детето се навикнало да биде со двата родитела,за арно и лошо.За било каква помош и одлуки заедно сите 3 глави да размислуваат и одеднаш се случува тоа.
Навистина од моја гледна точка јак филм ги удара во глава партнерите или едниот партнер и се разведуваат.Но тогаш ако така сакале не требало да се мачат да направат едно суштество,кое ќе е дел од ДВАЈЦАТА.
Немам повеќе зборови
Кога ќе одлучам со 25 години на склучам брак со една сродна душа јас СЕ КОЛНАМ дека што и да се случи нема да се разведам бидејки го осетив тоа на моја кожа и не го посакувам тоа на моите деца.
Знам ќе кажете да не бидам себична, дека тие имале причина што се развеле, дека сепак нема цел живот да сум со нив и уште икс други причини, но вие што сте пораснале со родителите лесно ви е. А нека одговорат оние кои имале убаво детство додека биле со двајцата родители па после се развеле... Не зборувам за оние случаеви каде родителите биле алкохоличари или не се однесувале добро со фамилијата туку за оние кои биле примерни.
КОГА ЌЕ ОДЛУЧИТЕ ДА СТАПИТЕ ВО БРАК НАПРАВЕТЕ ГО ТОА ОД ЉУБОВ И РАЗМИСЛЕТЕ ДЕКА ТРЕБА ДО КРАЈОТ НА ЖИВОТОТ ДА ЖИВЕЕТЕ СО ТОЈ ПАРТНЕР БИДЕЈКИ ЌЕ НАСТАНАТ ДЕЦА КОИ ЗА НИШТО НЕ СЕ ВИНОВНИ.
ЗАТОА ШТО ЛЕСНО Е ДА СЕ РАСИПЕ ШКОЛО,РАБОТА,СТАН И СЕ ЗАЕДНИЧКО ГРАДЕНО НО ТЕШКО Е ДА СЕ ПОСТИГНЕ СЕТО ТОА ПОНАТАМУ.
Многу родители не го размислуваат ова или пак не им е битно тоа и се разведуваат.
Детето се навикнало да биде со двата родитела,за арно и лошо.За било каква помош и одлуки заедно сите 3 глави да размислуваат и одеднаш се случува тоа.
Навистина од моја гледна точка јак филм ги удара во глава партнерите или едниот партнер и се разведуваат.Но тогаш ако така сакале не требало да се мачат да направат едно суштество,кое ќе е дел од ДВАЈЦАТА.
Немам повеќе зборови
Кога ќе одлучам со 25 години на склучам брак со една сродна душа јас СЕ КОЛНАМ дека што и да се случи нема да се разведам бидејки го осетив тоа на моја кожа и не го посакувам тоа на моите деца.
Знам ќе кажете да не бидам себична, дека тие имале причина што се развеле, дека сепак нема цел живот да сум со нив и уште икс други причини, но вие што сте пораснале со родителите лесно ви е. А нека одговорат оние кои имале убаво детство додека биле со двајцата родители па после се развеле... Не зборувам за оние случаеви каде родителите биле алкохоличари или не се однесувале добро со фамилијата туку за оние кои биле примерни.
Никој не е научен да биде добар родител, но најлошото што може да се случи е да се разведуваат кога имаат деца. Колку и да кажете дека не патат децата патат и тоа многу.