Сакам да ти кажам.... (љубовна исповедувачница)

Photographer

Amoureux
23 февруари 2012
482
1,394
1,093
Добровечер, добар ден или утро...Си ветив дека нема да пишувам повеќе, моите зборови знаат да ме болат. Си ветив дека нема да те спомнам, нема да мислам на тебе. И кога најмалку сакав да те видам, Буууум...гром..... забележав девојка која зјапа во регистарската табличка и откако се увери дека го имаш вистинскиот автомобил пред тебе, точно знаеше каде да се погледниш. Зарем толку ме познаваш? Знаеш каде паркирам, знаеш на кое столче седам, знаеш дека те пратам со поглед...и знаеш дека сето ова го знам....Единствено незнам што значеше тој твој поглед? Го знам твоето его...но и ти моето. Поради тоа се разделивме, долго време ги избегнував местата на кои беше можно да се сретниме. Денес е последниот ден, кога можев да те сретнам некаде....од утре сме далеку, ке останеш само во моите соништа, се подалеку од очите, а секогаш блиску во срцето... Ке престанам некогаш да те сонувам? Секогаш истата насмевка, истата енергија и истата страст...соништата стануваат се пореални, две зелени очи сеуште продираат длабоко во душава,а усниве сеуште мечтаат по твоите.Ти беше мојата пасија и мојата страст. Сега немам ништо. Каде ли е прегратката твоја сега? Имам се што ми треба, Се освен тебе.
 

Ghtalpo

Староседелец
27 февруари 2012
2,656
3,335
1,153
B: You know, I'm not entirely sure what your name is, but you are a classic idiot. You think spending time with her, kissing her, having fun with her, you think that's what it was all about? That was love?

L: Yeah.

B: THIS is love. Missing her, because she's gone. Wanting to die.... You're so lucky. You're like a walking poem. Would you rather be some kind of a fantasy? Some kind of a Disney ride? Is that what you want? Don't you see? This is the good part. This is what you've been digging for all this time. Now you finally have it in your hand, this sweet nugget of love, sweet, sad love, and you want to throw it away. You've got it all wrong.

L: I thought this was the bad part.

B: No! The bad part is when you forget her, when you don't care about her, when you don't care about anything. The bad part is coming, so enjoy the heartbreak while you can, for God's sakes. Pick up the dog poop, would you please? Lucky sonofabitch. I haven't had my heart broken since Marilyn walked out on me, since I was 35 years old. What I would give to have that feeling again.... You know, I'm not really sure what your name is, but you may be the single most boring person I have ever met. No offense. Give me my dog. Come here. You.... Don't fall down.
 

Давор

Староседелец
10 ноември 2012
1,300
2,081
1,123
Чекам да се стемни за да излезам,
воздух да ме фати, малку јас да прошетам...
да поседам на некои места кај што не сум бил одамна,
зашто не сум можел да ги поднесам
сите слики што ме тераат да заплачам-
кога на тебе мислам, не можам веќе вака...
 

Lena

Poétesse
12 октомври 2012
4,155
7,687
1,183
земјата на чудата
Мирна сум кога не си присутен.
Како мирно езеро во кое се огледува сонцето.
И тогаш случаен минувач кој сличи на тебе,ја создава оваа слатка болка во градите..Тупа слатка болка во која уживам..не би ја дала никому.Моја е.
Како и тебе што не сакам да те пуштам од себе..
 
  • Ми се допаѓа
Реакции: JaMi

BlackTulip

Староседелец
15 март 2013
628
790
1,103
Да знаеш само колку те посакувам сега да си тука во овие четири ѕида? Да знаеш колку ми гори душава од желба ноќва со тебе да заспијам? Го чувствувам цело тело наелектризирано на секој твој потег и збор. Како е можно да имаш вакво влујание врз мене, ваква привлечност и хемија од која срцево ќе ми избие? А ти , уф, со секси и заводливи очи ми раскажуваш за твојот поминат ден. Тонам во тебе, и после сето ова време..
 

violetmoon

Модератор
Член на администрација
11 декември 2012
2,662
5,747
1,153
На моменти се мешаат во мене и љубовта и омразата,и не знам кое е појако,а чудно е како рамнодушноста исчезнува.
И секој стих од песнава го вади од мене сето она што го чувствувам...ти кажува се,ти само внимателно слушај.
 
Последна промена:
  • Ми се допаѓа
Реакции: Achernar

Lena

Poétesse
12 октомври 2012
4,155
7,687
1,183
земјата на чудата
И пак тој као случаен продорен поглед.
Не те гледам повеќе,не ме интересираш..као.
Некако си го променил стилот во последно време.Се средуваш,некако зрачиш..
Што се случува?
Ги замени црните кошули со кошули во секакви бои..
Изгледаш како некој..
Некој кој само мене може да ми го привлече вниманието.
И сеуште треперам кога поминуваш тука некаде...
И некако знам дека ова ќе биде една од оние приказни каде цел живот ќе се прашувам,што ќе беше ако...
 
Последна промена:
  • Ми се допаѓа
Реакции: JaMi and BlackTulip

Lena

Poétesse
12 октомври 2012
4,155
7,687
1,183
земјата на чудата
Wenn Du kommst

Ich habe wirklich Angst.
Habe Angst, dass Du kommst.
Unendlich große Angst habe ich vor Dir.

Angst, dass meine Stimme vor Aufregung versagt,
während mir das Blut in den Kopf schießt,
zwischendurch in den Adern gefriert,
und mein Herz so schnell schlägt,
das ich Luftnot bekomme.

Wenn Du kommst,
werden mir die Knie weich werden,
ich werde mich setzen müssen,
stottern werde ich und zittern,
schwitzen werde ich und alle meine Worte
werden hinunterfallen, irgendwohin – ins Nirgendwo.

Meine Augen werden nicht sanft schauen,
sondern schreckgeweitet starren,
wahrscheinlich nicht mal Dich an,
sondern irgendeinen Punkt da oben,
links an der Wand.

Meine Hände werden so kalt sein wie Eiszapfen,
fahrig in den Taschen nach Nichts suchen,
an dem sie sich festhalten können.

Und ich hoffe inständig,
dass Du mich in den Arm nimmst.
Festhälst. Lange. Warm. Und sicher.

Damit ich ruhig werde.
Mich wieder finde.
Und dann Dich.


Кога доаѓаш

Имам страв.
Имам страв дека доаѓаш.
Имам неверојатно голем страв
од тебе.
Страв дека ќе ми го занеме гласот
од немирот кој ме обзема,
додека крвта ми удира
во мозокот и
меѓувремено во вените замрзнува,
а срцето чука толку брзо
што ми снемува воздух.

Кога доаѓаш ми потклекнуваат
колениците
и морам да седнам,
д'дкам,
се тресам,
се потам
и се она што сакав да ти
го кажам..
сите зборови завршуваат
некаде...никаде..

Моите очи не гледаат мило
туку ококорени зјапаат,
не во тебе туку таму некаде
лево во точката на ѕидот..

Моите раце студени
како леденица која виси на куќите
бараат во џеповите нешто
да би можела да се држам
да не се изгубам.

А во себе молам да ме прегрнеш.
Да ме држиш долго во таа прегратка.
Долго.
Топло.
Цврсто.
Сигурно.
Да се смирам.
Да се најдам себе си.
А потоа и тебе.
 
  • Ми се допаѓа
Реакции: Prashina